Tradicija hraniteljstva u knićanskom kraju

Branka je iz rodne Loznice došla u Knić i udala se za Bojana Zagorčića sa kojim ima petoro dece. Pre nego što su dobili svoju decu želeli su da pruže dom i ljubav onima kojima nedostaje roditeljska briga.

Pre devet godina postali su staratelji, sada 13-godišnjoj Maji koja je tada imala četiri godine i petomesečnoj Hristini koja je sada devetogodišnjakinja.

Ljubav prema njima nije se promenila ni kada je Branka rodila Ivana, a potom i Nikolinu i Ivanu.

"Deca su dobra, imaju svoje sobe, mogu da se odmore i puste mene da imam vremena za ostale poslove, snalazimo se, nije teško", priča Branka.

Desetogodišnji Ivan voli svoje četiri sestre, ali mu i pored njih nedostaje društvo za igru.

"Svaka od njih ima svoja interesovanja. Ja nemam sa kim, na primer, da igram fudbal i te neke sportove, one sve vole da se šminkaju", požalio se Ivan.

Devetogodišnja Hristina kaže da, naravno, voli svoju pordicu, ali baš Ivana voli najviše.

U selu Borač, Snežana i njen suprug Dragan Tatić prihvatili su da brinu o tri devojčice Ružici, Nadici i Saneli. Ružicu su, u međuvremenu, usvojili.

"Jako je teško detetu nadoknaditi sve, pogotovo onima koji znaju za svoje biološke roditelje", napominje Snežana.

U knićanskoj opštini 13 porodica imaju licencu hranitelja i kod kojih je smešteno osamnaestoro dece iz drugih opština.

"Nismo imali problema sa hraniteljskim porodicama nikada, ono što je karakteristično jeste da nijedan naš hranitelj nije ni iz jednog razloga odustao da se dalje bavi hraniteljstvom", ističe direktorka Centra za socijalni rad u Kniću Aleksandra Spasojević.

U Srbiji stalno raste broj porodica koje se bave hraniteljstvom čime je naglo smanjen broj dece bez roditeljskog staranja u domovima. To potvrđuje da humanost još nije zaboravljena.