Novo Brdo – od srednjovekovnog sjaja do srpske enklave

Škola u selu Jasenovik paradigma je kosovske svakodnevice – posle 1999. je obijena, nekoliko učionica uzurpirano, i u njima se paralelno odvija nastava na albanskom jeziku.

Na vratima učionica srpskih đaka su rešetke, a među učenicima uglavnom muk. Za đake pešake i sve ugrožene porodice Novog Brda hrana stiže svakodnevno, iz Narodne kuhinje "Majka devet Jugovića".

"Volela bih da ovo mesto bude drugačije, da bih mogla da živim tu. Ako se ne promeni, mislim da ću morati da se odselim negde", rekla je učenica sedmog razreda Ivana Đokić iz sela Jasenovik.

Udaljeni jedni od drugih, usamljeni, Srbi se ovde bave poljoprivredom i strepe za bezbednost i za zaradu.

Ljubisav Savić iz Novog Brda ima devetoro dece, četvoro unučadi i snahu. Strahuje za decu kad god izađu iz dvorišta.

Gospava Savić gleda da najpre deca budu obezbeđena. "Posle za nas, šta ima – to je", rekla je Gospava.

Povećanje taksi na 100 odsto donelo je nove probleme meštanima. Bojan Ristić iz sela Bostane kaže da je za sve građane na Kosmetu to ogromna ekonomska kriza.

"Danas sam uzeo brašno. Bilo je osam evra, sad je dvanaest. Izdržaćemo, odavde ne odlazim nigde. Ovde je gore, a gore je možda – još gore", priča Bojan.

U Novom Brdu, srpskom narodu se ne krade samo budućnost. I prošlost je ono što im se oduzima.

U istorijskim spisima se prvi put pominje 1319. godine, pred kraj vladavine kralja Milutina.

Svoj vrhunac doživljava u petnaestom veku, kada ga putopisci opisuju kao "grad srebrn, uistinu zlatan". Bio je, kažu, pet puta veći od ondašnjeg Londona. U njemu je kovan prvi srpski novac i donet zakon o rudnicima, drugi takav dokument u Evropi. Prištinske vlasti sada ga predstavljaju kao deo svoje baštine.

Teško je na severu Kosova i Metohije, ali južno, kada se pređe Ibar, na zemlji Svetih arhangela, Gračanice, Dečana, Pećke patrijaršije... ljudska se muka i tuga još teže mere.