Kako da se kontrola trošenja novca ne pretvori u kontrolu medija

Koliko su nove tehnologije olakšale posao medijima, toliko su ih i dovele u nepovoljan položaj. Uticaj klasičnih medija opada, a uz to sve su siromašniji jer se oglašivači sele na internet.

Lokalnim medijima prva bi pomoć trebalo da pruži lokalna samouprava, smatraju novinari.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović ističe da bi lokalnim samoupravama u Srbiji trebalo da se uvede obaveza da izdvajaju minimalna budžetska sredstva godišnje za medije, pre svega lokalne.

"Tražimo da to bude dva odsto godišnjeg budžeta", precizirao Radomirović.

Na tržištu oglašavanja u Srbiji, koje vredi oko 150 miliona evra, lokalni mediji gotovo da nisu prepoznati. Slično je i u Hrvatskoj.

"Mediji koji žele kritički biti raspoloženi i pisati o stvarima koje zanimaju javnost najčešće su meta tih, mi ih zovemo u HND – lokalnih šerifa", napominje predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko.

Suočeni s manjkom komercijalnih prihoda, mediji u BiH se sve više oslanjaju na sredstva iz budžeta.

"Od deset kantona – pet ima svoje radio-televizije i one se uglavnom finansiraju iz budžeta i nije problem finansiranje već način kontrole RTV kuća, jer onaj ko daje novac strogo, jasno diriguje", ukazuje predsednik Udruženja bosanskohercegovačkih novinara Marko Divković.

A mora li uvek tako da bude?

Pomoćnica ministra za informisanje i medije Slavica Trifunović smatra da uopšte ne treba da postoji pritisak ako se mediji finansiraju iz budžeta ili ako ih finansira država.

"Ja sam skoro bila u Austriji i tamo se plaća pretplata 26 evra za javne servise, regionalne javne servise i deo se izdvaja za lokalne regionalne medije. Takođe, država direktno finansira sve medije, i oni kažu i tvrde da su nezavisni", kaže Trifunovićeva.

U Srbiji postoji 2.300 medija, a Ministarstvo kulture i informisanja ove godine izdvojilo je za sufinansiranje osam medijskih projekata, ukupno 275 miliona dinara.