Održana komemoracija Predragu Ejdusu

O Ejdusu su govorili upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić, glumci Svetlana Bojković, Hana Selimović i Gordan Kičić, reditelji Tatjana Mandić-Rigonat, Jagoš Marković i Egon Savin, dramska spisateljica i rediteljka Vida Ognjenović, a poruke saosećanja kolega iz regiona pročitao je v. d. direktora Drame Narodnog pozorišta Željko Hubač.

Podsetivši na bogatu karijeru jednog od najboljih srpskih glumaca koga su kolege obožavale, a publika i kritika veoma cenili, na 200 pozorišnih uloga i na više od 50 filmova, TV drama i serija, Savić je primetio da se u biografiji ne može napisati ni opisati ta vrsta privrženosti, ljubavi, odanosti, posvećenosti poslu, zanatu, strasti - glumi.

Savić se prisetio da je prvak Drame nacionalnog teatra i njegov nekadašnji upravnik u jednom trenutku igrao 27, 28 predstava mesečno i pritom u svakoj bio drugačiji, različit i svoj i najavio da će Narodno pozorište pronaći način da se "sećanje na njega institucionalizuje".

Bojkovićeva se prisetila Četrnaeste beogradske gimnazije i drmaske sekcije kada je prepoznala u Ejdusu nešto posebno iako je on tvrdio kasnije da tada nije razmišljao o glumi.

"Kada se njegova strast za glumom dočepala svog prostora, bilo je jasno da je taj razbuktali dar uzeo i publiku pod svoje. Ogromna količina rada, podstrekivana strašću, radoznalošću, istražilaštvom i ljubavlju, stvorila je od Predraga Ejdusa velikog raskošnog glumca nepresušne energije. Voljen i cenjen od kolega, studenata, publike, bio je jedinstven i neponovljiv", istakla je Bojkovićeva, dodavši da je tajna kako je pored tolike posvećenosti glumi uspevao da punim plućima živi i ono što se zove "normalnim životom".

Ona je podsetila i da je Ejdus jednom prilikom rekao: "Nemam iluzija da pozorište može da izmeni ni vreme ni društvo, ali ono nas očovečuje, čini duhovnijim, civilizovanijim".

Vida Ognjenović je Ejdusa nazvala "glumcem protiv običnosti".

"Divila sam mu se što je imao taj iznutra šaržirani impuls života koji se nije dao slabosti već je kidisao na nju kao dete i opirao se kraju... Živeo je, radio, mislio, voleo i nevoleo, verovao i poricao, u stalnom paničnom bekstvu od svake običnosti. Kao izbeglica od svega običnog nastanio se na sceni gde je mogao nesmetano da neuobičava svega čega se dotakne", rekla je Ognjenovićeva.

Rediteljka Ognjenović istakla je da je scena, taj samoglumac glumcem do kraja omeđen prostor smešten između stvarnog i nadstvarnog, postala jedina prava životna sredina za Predraga Ejdusa.

"Njoj nije prodao već posvetio svoju dušu, na njoj je postizao nezamislivo", istakla je Ognjenovićeva. 

Mandić-Rigonat je naglasila da su Predrag Ejdus i smrt nespojivi fenomeni, jer je prva asocijacija na njega zaljubljenost u život.

"Bio je glumac prirodnosti i preobražaja, strastvena kombinacija žara, nerva i intelektualnosti, glumac jasne misli i temperamenta i neumorne, nezasite radoznalosti. Gluma za njega je bila igra duha, beskrajno traganje za slikama čoveka, s one strane dobra i zla, način otkrivanja sveta i ljudske dubine, spoznaja i samospoznaja, ispovest duše", rekla je ona.

Reditelj Jagoš Marković smatra da je Ejdus, svojom odanošću teatru i ljubavlju, bio član svih pozorišta i onih u kojima nije igrao, svojom umetničkom vrednošću, svojom igrom prvak i onih teatara u kojima nije igrao.

"Ovaj svod Narodnog pozorišta čuva seni i glasove najvećih. On ide tamo gde su Raša i Dobrica, Mira i Olivera, Žanka i Bobićka, ide u legendu koja čuva najveće vrednosti našeg duha, našeg jezika, naše umetnosti. Pokazao je da pozorišna umetnost nije prolazna, ti joj daješ večno trajanje. Sreća je naša što je volja neba bila takva da ga mi gledamo i srećni i ponosni radimo s njim", poručio je Marković.

Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savin je zahvalio Ejdusu za sve likove u predstavama koje su napravili zajedno, ocenivši da je njegovim odlaskom "pala zavesa na jedno radzoblje u istoriji srpskog pozorišta, razdoblje velikana scene".

"Bio je upravnik, ozbiljan, odgovoran i savestan upravnik koji je vodio računa o kući", naveo je Savin. 

Za Hanu Selimović on je bio neponovljiv, ali, kako je istakla, ni strast, želje, ego, volja, talenat, rizik, prkos, etika, ništa nije dovoljno da bi ga učinili autentičnim i drugačijim od svih.

"Gledajući u tvoju ćerku, razumela sam da postoji samo jedna sila, dovoljno jaka, da te vodi putem koji si birao, jedna jedina koja se opirala zakonima logike i moranja - ljubav, Peco. U tebi je bilo ljubavi tako čiste, naivne, snažne da je rušila sve pred sobom i iznova sve stvarala. Samo ljubav je mogla da čini takva čuda kakva si ti činio na sceni, u medicini i životu", rekla je Selimovićeva.

Glumac Gordan Kičić se prisetio "čika Pece", kasnije kolege sa kojim je imao čast da deli scenu, posebno u predstavi "Amadeus", njegove gladi za životom, beskrajne hrabrosti i potpunog predavanja pozorištu.

"Bio je jedan od najboljih, bio je bard, bio i ostao Peca Čelik sa Vračara. Dragi Salijeri, voli te tvoj Amadeus", naveo je Kičić.  

Komemoracija je završena poetskim sećanjem glumice Vanje Ejdus na oca i dugim aplauzom okupljenih u Narodnom pozorištu.

Iz cele nekadašnje Jugoslavije, stigli su telegrami saučešća. 

Ejdus je dobitnik najznačajnijih nagrada i priznanja, odigrao je oko 200 pozorišnih uloga, snimio je više od 50 filmova, televizijskih serija i drama.

Doajen srpskog glumišta preminuo je u Beogradu, 28. septembra u 72. godini.