Kad olovka piše metkom

Da se mastilo zamenjuje metkom poznato je već decenijama. "Poslednju šansu", kako još nazivaju ovo ručno oružje, koristili su agenti specijalnih službi kako bi izvršili zadatak. Danas, olovka koja piše metkom može da završi u rukama svakog prolaznika.

"Nije samo olovka u pitanju, može da se napravi oružje u obliku lule, u obliku štapa, znate i sami u srednjem veku su pravili mačeve u obliku štapa za hodanje, a sada je stiglo modernije vreme", objašnjava Petar Pantić iz Sportskog kluba strelaca "MUŠ".

Sa modernijim vremenom metak je počeo da se stavlja u telefon i tablet. Zakon nalaže da se može prepravljati samo oružje za koje je MUP izdao oružani list, o čemu se isti obaveštava.

Za sada, u zakonu nije definisana zabrana ručno pravljenog vatrenog oružja, poznatijeg kao skriveno.

"Skriveno oružje je svako oružje koje se nalazi u nekom predmetu za svakodnevnu upotrebu, koje funkcioniše kao oružje, ali na prvi pogled ne možete da otkrijete da je to oružje. Na primer, pomenuli smo da je to recimo štap, kišobran, penkalo, hemijska olovka, karmin, čak može da bude i sat, prsten, rukavica", ukazuje Tomislav Đurin, penzionisani pukovnik vojno-obaveštajne službe.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević napominje da danas na internetu može da se nađe snimak za pravljenje doslovno bilo čega.

"Time ljudi sami sebe dovode u opasnost ukoliko prate neki vodič na internetu da bi napravili neko oružje. To ne mora da bude iz neke namere da načine krivično delo", kaže Đorđević. 

Posedovanje oružja koje nije registrovano je krivično delo. Ako imate ono koje je registrovano, ali ga preradite i ne obavestite nadležne kazna je šest meseci do pet godina zatvora.

Podaci MUP-a iz 2015. pre zakona o legalizaciji, govore da je u ilegalnom posedu građana bilo čak 900.000 komada oružja.