Srpsko vino krči put do čaša u inostranstvu

Obrad Mučibabić je pre desetak godina na obroncima Fruške gore podigao plantažu na deset hektara i veruje da za srpske vinare idu bolji dani.

"Očekujem oko deset tona grožđa po hektaru", kaže Obrad Mučibabić iz Iriga.

Pre tri godine u Novom Sadu je osnovano Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla Srem – Fruška gora.

"Pre svega zaštita geografskog porekla vina, gde će sva vina proizvedena na ovom području moći da nose oznaku Srem – Fruška gora. To je primarni cilj koji krajnje može da omogući lakše brendiranje i veću prepoznatljivost, pre svega u inostranstvu", napominje Dragoslav Ivanišević sa Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"U protekle dve godine uložili smo pre svega u zasnivanje novih zasada vinove loze, potom u opremanje vinarija, dakle sve ono što je neophodno da bi naša vinogorja bila konkurentna na domaćem i međunarodnom tržištu, za te mere izdvojili smo preko milion i po evra", ističe Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

I državno-privredna delegacija ovih dana u Kini razgovara o mogućnostima izvoza vina na to tržište.

Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ukazuje da je svako otvaranje novih tržišta za poljoprivredne proizvođe izuzetno važno.

"U ovom slučaju reč je o dugoročnoj strategiji izvoza na strana tržišta za koja moramo biti pripremljeni, tako što ćemo imati prvo proizvod za strana tržišta, ja u kratkom roku ne očekujem da ćemo imati velike efekte, ali dugoročno posmatrano, postoji mogućnost da povećamo proizvodnju vina", dodaje Tica.

Za novi zasad vinove loze po hektaru potrebno je između deset i petnaest hiljada evra. Na prvi rod se čeka tri godine, a ako je dobar prinos, zaradi se i do 40.000 evra po hektaru.