Kako se zaštititi od virusa Zapadnog Nila

Govoreći o podatku da je ove godine od virusa Zapadnog Nila preminulo devet osoba, a čak četiri protekle nedelje, Darija Kisić Tepavčević sa Instituta za javno zdravlje "Batut" kaže za RTS da ne treba strahovati, jer prosečno se samo kod jednog od 150 inficiranih javljaju se komplikacije, uglavnom kod hroničnih bolesnika.

"Najugroženiji su hronični bolesnici koji pate od povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa", dodaje Kisić Tepavčevićeva.

Kako objašnjava, većina obolelih nema nikakve simptome – četiri od pet osoba koje je ubo zaraženi komarac ne osećaju nikakve tegobe. "Oko 20 odsto ima simptome slične gripu –  povišena temperatura, slabost, malaksalost", kaže Darija Kisić Tepavčević.

Kisić Tepavčevićeva kaže da broj bolelih od virusa Zapadnog Nila zavisi isključivo od distribucije i broja komaraca.

"U delu Evrope u kojem je i Srbija prevladavao je toplotni talas sa kišnim periodima koji su izuzetno pogodovali razmnožavanju komaraca. I u Srbiji i u zemljama u okruženju registrovan je značajan broj obolelih, a najviše u Italiji", navodi Kisić Tepavčevićeva.

Ističe da bolest ne prenose svi komarci, niti su svi zaraženi, pa nije velika verovatnoća od uboda zaraženog primerka.

"Primarne mere prevencije su zaštita svih otkrivenih delova tela odgovarajućom odećom, mazanje repelentima, kao i stavljanje mehaničke zaštite na prozorima i vratima. Neophodno je redovno pražnjenje svih posuda sa stajaćom vodom u domaćinstvu koje mogu biti mesto razmnožavanja komaraca", ukazuje Kisić Tepvčevićeva.

Prošle godine vrhunac oboljevanja bio je kraj avgusta, dok je ove tri nedelje ranije. Darija Kisić Tepavčević ne očekuje drastično povećanje broja obolelih i dodaje da će se oboleli registrovati i u naredna dva meseca.

Prvi slučaj obolelog od virusa Zapadnog Nila u Srbiji registrovan je 2012. godine. Od tada je obolelo 680 ljudi, od kojih je 70 umrlo.