Država plaća prekvalifikaciju nezaposlenih, a oni odlaze u inostranstvo

Za jedno potencijalno radno mesto IT stručnjaka javi se deset kandidata – za varioca niko. To je prilika za one bez posla.

"Posle završene srednje škole nisam imao posao u struci i rešio sam da se osposobim za viljuškaristu, završio sam kurs i sad trenutno radim kao viljuškar", kaže Stefan Čolić.

Zoran Ristić ostao je bez posla kada je firma u kojoj je radio otišla u stečaj. Kaže da je morao da se prekvalifikuje za rukovaoca kranom i sada radi kod privatnika.

Šta je od zanimanja potrebno, država utvrđuje, ne bi li ponudila prekvalifikaciju.

"Mi sad imamo manjak radne snage i želja nam je da kroz prekvalifikacije dođemo do adekvatne radne snage. Ali, nije samo to, želimo da i oni koji rade zadrže svoja radna mesta, promenili smo zakon, omogućili smo i njima da rade prekvailifikaciju", kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu.

Kraljevčani su to uradili – privreda je dala 30, a opština 70 odsto sredstava. Prekvalifikacija 20 radnika koštala je četiri miliona dinara. Petoro ih je ostalo u Srbiji.

"Nismo bili uslovljeni da ostanemo ni u firmi, niti u državi. To je naš izbor, ja sam se odlučio da ostanem i poštujem ljude koji su mi pružili šansu da započnem radni vek", kaže Miloš Vučenić, kulinarski tehničar prekvalifikovan za varioca.

"Apelujem na sve, kao i na Zavod za zapošljavanje, da prilikom sklapanja ugovora sa ljudima, da se obavežu da moraju da ostanu u firmama jer drugačije nema smisla da se radi prekvalifikacija", kaže Radojko Janić, direktor jedne firme.

Da je to inače praksa, znaju oni koji se prekvalifikacijom bave godinama.

"Uglavnom su to ljudi koji traže put ka egzistenciji u inostranstvu, ako ne nađu sebi posao u gradu i u ovoj zemlji", kaže direktorka KOC "Toplica" iz Prokuplja. 

Jedan robot radi posao četiri do pet zavarivača. Privrednici, za sada, radije biraju ljude. Strahuje se da bi Srbija i pre ulaska u Evropsku uniju mogla da se suoči sa nedostatkom radne snage. Višak nepotrebnih kadrova i manjak populacije ide tome u prilog. Slično se desilo Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj, ali po ulasku u Uniju.