Kako do bolje digitalne pismenosti?

Da nam je strategija razvoja digitalnih veština preko potrebna, govori podatak da je u Srbiji 51 odsto stanovnika od 15 i više godina kompjuterski nepismeno.

"Ono što je karakteristično za našu mladu populaciju i generalno za populaciju kojoj mi pripadamo jeste da se digitalne veštine lako usvajaju, ali pitanje digitalnih kompetencija, digitalne pismenosti je mnogo kompleksnije i zahteva jedan ozbiljan pristup", smatra državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. 

U škole je uvedena informatika, ali sada treba stvoriti i odgovarajući kadar. 

"Treba napraviti instruktore koji će dalje da obučavaju nastavnike informatike i da se širi taj front. Bitno je i da se približimo uzrastu dece i onome što deca mogu da nauče u tom uzrastu, da li osnovna ili srednja škola, a deca sigurno mogu lako mnogo tog da nauče, brzo uče jezike i lako usvajaju tehnologiju", ističe član radne grupe profesor Branko Kovačević.

Reforma školstva leži i u njegovoj modernizaciji kažu u Ministarstvu, pa će se, između ostalog, u jednom broju škola izgraditi lokalna računarska mreža. Partneri su i Srpska akademija nauka i umetnosti i fakulteti poput Filološkog. 

"Oni kao i mi u digitalizaciji vide način da se jedna naučna kulturna istorijska građa učini dostupnom pre svega studentima, ali i široj javnosti. Moram da kažem da je biblioteka Filološkog fakulteta digitalizovana i otvorena za javnost", ističe Matićeva.

Potrebno je postaviti standarde na osnovu kojih ćemo određivati nivoe digitalne pismenosti i kompetencija građana. Posle toga ćemo moći bolje da postavimo ciljeve digitalizacije obrazovanja ili indistrije, privrede, uprave.