Deca i video-igrice, kada zabava postane bolest

Ratovi, akcija, nasilje, borbe, pucnjava – ovakva tematika video-igrica okupira danas decu, ali i odrasle – gejmere i uvlači ih u novi, virtuelni život.

Ispred računara provode i po šest, sedam sati, a najčešći razlozi su zabava, uzbuđenje i napetost svake nove partije, ali i zato što, kako kažu, iz video-igrice mogu nešto da nauče.

Trenutno je najpopularnija League of legends, tzv. LOL. "Meni se igrica sviđa, zato što zahteva razmišljanje, a ja volim takve igrice, strateške, da razmišljaš šta ćeš da uradiš, da postoji neka poenta u igrici", kaže jedan od dečaka sa kojima je ekipa RTS-a razgovarala.

Za igrice gejmeri umeju da izdvoje, kažu, i tri ili četiri sata. "Kad god nađem vremena, ili pre posla ili posle posla", navodi jedan gejmer.

Granica izmeđi igre i zavisnosti, tvrde stručnjaci, lako se prelazi.

"Ako primetimo da dete sve više i više vremena provodi za kompjuterom – sada je na nivou od dva, tri sata dnevno, za nekoliko nedelja je to tri ili četiri, pa za još par nedelja pet ili šest sati dnevno i ima tendeciju porasta. S druge strane, ako primetimo da dete ne može da se kontroliše – to je momenat kada kažete 'prekini s kompjuterom', a ono kaže 'evo sad ću', pa onda nastavi još sat vremena. Znači, kad primetimo da se to dešava tada već negde treba lampica da se pali", objašnjava psihološki savetnik dr Milan Radovanović.

A ako se jave i prve posledice, u smislu da je dete izgubilo prijatelje, da je popustilo u školi, da ima lošu komunikaciju sa roditeljima, tada se, kažu, problem zahuktao i treba se obratiti za pomoć. Na lečenje kod psihologa i logopeda zbog toga dolaze čak i trogodišnjaci.

"Vrlo je zabrinjavajući podatak da je sve više roditelja intelektualca koji nam dolaze sa decom od dve do tri godine jer dete nije razvilo govor, kasni, vrlo sporo proširuje rečnik, sporo formira rečenicu i teško ih odvikavaju od igrica", ukazuje logoped Marijana Mirković.

"Telefon nije zamena za roditeljstvo" 

Odvikavanje od igrica kompleksan je proces, a prva adresa su roditelji.

"Apelujem na roditelje da nikako deci nasilno ne oduzimaju kompjuter, internet i slične stvari, jer vrlo često dolazi do neželjenih posledica, da se onda manipuliše suicidom, neko zaista to i pokuša. S druge strane, da roditelji shvate da telefon ne može biti zamena za roditeljstvo", istakao je dr Milan Radovanović.

Logoped Marijana Mirković navodi da treba ograničiti vreme igranja kompjuterskih igrica.

"Mi predlažemo roditeljima u takvim situacijama da to svedu na minimum, dakle nekih, eventualno, pola sata dnevno", rekla je Mirkovićeva.

Ova vrsta zavisnosti podjednako može da ugrozi zdravlje pojedinca, kao i zavisnost od raznih drugih poroka, pa se u Londonu otvara prva klinika za lečenje zavisnosti od igranja kompjuterskih igrica, dok je u Južnoj Koreji, zavisnost od interneta postala veliki problem još 2011, kada je i otvorena bolnica za odvikavanje.