Zemunski gimnazijalci u predstavi o vršnjačkom nasilju

Devojčica koja je izvršila samoubistvo, jer niko nije čuo šta i ko nju muči. Dečak koga su vršnjaci ošišali do glave usred školskog dvorišta sebi je oduzeo život – neke su od priča koje su inspirale učenike zemunske gimnazije da stanu na put vršnjačkom nasilju i pruže podršku onima koji se nađu na meti nasilnika.

"Mi smo shvatili da niko ne preduzima skoro ništa povodom toga i mi smo želeli da budemo ti koji će početi da pričaju o tome. Naša ideja je pre svega bila da ljudima otvorimo oči, da oni počnu da pričaju o tome", navodi Nikoleta Aleksić, učenica prvog razreda Zemunske gimnazije.

Priča o tom problemu, prvi je korak. A cilj je, kažu, da nasilje prestane, da nasilnici shvate da to što rade nije u redu, ali i da žrtve progovore.

"Ova predstava ima neki viši viši cilj – da podstaknemo sve ljude da razmišljaju, da progledaju i da vide na kraju to nasilje. I ove priče možda malo deluju preterano, ali u stvari baš su takve istinite i deluju tako da bi ostavile utisak na svaku osobu koja to pogleda", ističe Nemanja Vukosavljević, učenik prvog razreda.

Teodora Adamović, učenica četvrtog rezreda navodi da će se kroz likove ove predstave prepoznati i žrtve i nasilnici.

"Ja bih volela da, pošto nadam se da ćemo ovo igrati još mnogo puta, da određeni broj njih dođe, da se prepozna, da shvati da to što on radi je loše i da prestane sa tim. Nadam se da će se žrtve prepoznati, ne samo nasilnici", ističe Adamovićeva.

Nasilnici za svoje ponašanje najčešće ne budu kažnjeni, jer, ističu ovi srednjoškolci, okolina ili ćuti ili ne vidi ili nema vremena da se time bavi.

"Svi mi koji vidimo to nasilje a ćutimo smo zaparvo saučesnici u tom nasilju i trebalo bi da pružimo podršku svima da izađu iz njihove senke, i da kažu jasno i glasno meni se to i to dešava u životu, molim vas treba mi pomoć", navodi Adamovićeva.

Vršnjačko nasilje postalo je svakodnevica. Dve trećine dece bar jednom je bilo izloženo napadu, a u 85 odsto slučajeva detetu žrtvi nasilja ne pomogne niko. Za rešavanje ovog problema, edukacija je najvažnija, a ova predstava je način da se kroz – priču, muziku i glumu prenese ozbiljnost problema.