Velika potražnja za lekovitim biljem

U porodičnom gazdinstvu "Herba" u Bavaništu proizvode oko 40 vrsta začinskog i aromatičnog bilja, a godišnje izvezu više od 600 tona kleke, kamilice, mente, belog sleza i peršuna. Od ove godine i list kupine prerađuju i prodaju u Sjedinjenim Američkim Državama. Od tog posla, kažu, mogu svi dobro da zarade.

"Isplativiji je od klasičnog ratarenja, cena belog sleza je 850 dinara za kilogram. U 2016. godini imali smo kooperante koji su od peršuna zaradili više od 600.000 dinara po hektaru", ističe Branislav Milošević, rukovodilac pogona "Herba".

U Bavaništu i individualni proizvođači na više od 1.000 hektara gaje lekovito i začinsko bilje i zato se za ovo selo kaže da je najmirisnije u Banatu.

Porodica ratara Zorana Tomića više od pola veka se bavi tom proizvodnjom.

"Nama je u dogledno vreme u planu da krenemo sa proizvodnjom eteričnih ulja. Iz tog razloga i krećemo sa proizvodnjom materijala od helikrizuma, melise i nane, jer do sada smo se uglavnom bavili svojim programom sušenih materijala", rekao je Zoran.

U Svilajncu na 20 ari u staklenicima i plastenicima Aleksandar Miladinović često zamenjuje proizvodni asortiman, jer kupci uvek traže nešto novo.

"Ove godine prvi put imamo kupca koji traži hajdučku travu i to 50.000 sadnica, što se otprilike dobije na jednom hektaru", objašnjava Miladinović.

Nedovoljno iskorišćeno podneblje 

U Institutu "Tamiš" iz Pančeva kažu da je naše podneblje izuzetno pogodno, ali nedovoljno iskorišćeno za proizvodnju zdrave hrane.

Vladimir Ugrenović iz tog instituta ukazuje da se može pokrenuti i organska proizvodnja.

"Većina biljaka koje se gaje mogu se uspešno obrađivati i u organskoj proizvodnji, što znači da je isključena primena pesticida, mineralnih đubriva i ostalih hemikalija", rekao je Ugrenović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prvih šest meseci prošle godine spoljnotrgovinska razmena lekovitog i začinskog bilja bila je vredna gotovo šest miliona evra, a najviše se izvozilo u Nemačku, Mađarsku i Austriju.