"Očekuje se odluka premijerke o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti"

Mihajlovićeva je, na regionalnoj konferenciji o rodnoj ravnopravnosti i reformi javne uprave na Zapadnom Balkanu, istakla da je inicijativa poslata EU i OEBS-u i da se već vode razgovori na tu temu.

"To smo uradili zato što mislimo da kada smo ujedinjeni i regionalno zajedno, možemo određene rezultate da postignemo mnogo brže nego što je to naš plan", rekla je Mihajlovićeva.

Dodaje da je Srbija inače jedina zemlja van EU koja je ustanovila indeks rodne ravnopravnosti da bi se videlo gde je u odnosu na zemlje EU, te da se vidi koje su to oblasti koje mogu i treba da se poprave u narednom periodu.

"Moje je mišljenje da ne možemo biti zadovoljni, ima mnogo toga još što treba da uradimo i poruka je da ćemo nastaviti da radimo, ne samo na zakonodavnom okviru i na projektima kojima pokušavamo da osnažimo žene. Isto tako moramo da shvatimo da bez muškaraca nema rodne ravnopravnosti", kazala je Mihajlovićeva. 

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić istakao je da je rodna ravnopravnost jedna od temeljnih vrednosti našeg društva.

Prema njegovim rečima, pored legislative i normativnog okvira u kojem je Srbija u nekim segmentima otišla ispred zemalja EU, kao što je rodno budžetiranje, činjenica je da je u upravi odnos žena i muškaraca 61 procenat prema 39 u korist žena, što je takođe jedan od pokazatelja koliko Srbija kao društvo vodi računa o rodnoj ravnopravnosti.

"Ministarstvo na čijem sam čelu je još više napredovalo u tom pogledu pa je tu odnos 90 prema 10 procenata i to daje jasnu stratešku orijentaciju svima nama, pa i Vladi Srbije", dodao je Ružić.

Omerović: Još se ženama ne daju funkcije koje same po sebi nose moć

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović naveo je da je od početka ove godine učestala komunikacija zemalja regiona te da će i ova dvodnevna konferencija značiti svima jer nigde nisu dostignuti standardi kada su u pitanju žene i učešće žena u političkom životu.

Omerović je podsetio da je Srbija, kada je u pitanju političko predstavljanje žena, poodmakla u odnosu na zemlje regiona, pa i zemlje EU, ali da i dalje postoje problemi koji govore o učešću žena u lokalnim samoupravama.

"U 169 opština u Srbiji mi imamo samo 12 žena koje su predsednice opština. Imamo samo 14 žena koje su zamenice predsednica opština. Još uvek se ženama ne daje ona pozicija i one funkcije koje same po sebi nose moć i one funkcije koje sa sobom vuku kontrolu finansijskih sredstava", naveo je Omerović. 

Ombudsman za ljudska prava BiH Jasminka Džumhur navela je da je veoma značajno što je regionalno otvoreno pitanje jednakosti polova, posebno sa aspekta javne administracije.

"Ovo govorim iz razloga što najveći broj žalbi koje institucije ombudsmana BiH registruje upravo se odnosi na pitanje pravosuđa i administracije. Slična je situacija sa svim ombudsmanima u regionu", kazala je Džumhur.

Ona je kao najveće probleme u administraciji navela pitanje dužine postupka, slobode pristupa informacijama i dodala da su sve značajniji slučajevi diskraminacije koja se pojavljuje ne kao izolovano kršenje prava, nego zajedno sa kršenjem nekog drugog prava.

"Građani upravo ukazuju da nisu jednako tretirani u konkursnim procedurama, da se često isključivo traže osobe ženskog pola za određena zanimanja koja su niže plaćena", istakla je.

Dodala je da je BiH bila pionir država u regionu kada se govori o zakonodavstvu te da je zakon o ravnopravnosti polova usvojen 2003. godine i dodala da ipak u implementaciji postoje određene stagnacije.