Širenje morbila zavisi od vakcinacije

Prvi slučaj malih boginja u Jablaničkom okrugu registrovan je 8. novembra u Bojniku, da bi već narednog meseca bila prijavljena i epidemija. U Leskovcu je prijavljena juče. Tu je većina obolelih starija od 30 godina, ali bolest je registrovana i kod jednog trinaestomesečnog deteta.

Direktorka Zavoda za javno zdravlje Leskovac Aleksandra Nikolić navodi da je dete hospitalizovano na odeljenju pedijatrije Opšte bolnice Leskovac i da nema komplikacija.

"Epidemiološkim ispitivanjem u porodicama obolelih utvrđeno je da su sva deca iz kontakta uredno vakcinisana i revakcinisana protiv malih boginja osim u jednoj porodici, gde je naložena vakcinacija", kaže Nikolićeva.

U Nišu je virus morbila potvrđen kod više od stotinu osoba – među njima dvadesetak zdravstvenih radnika. Lekari apeluju da se ne ignorišu osipi na telu praćeni temperaturom, a epidemiolozi upozoravaju na mogućnost šire epidemije.

"Opasnost postoji dok se ne vakcinišu sva deca koja nisu zaštićena, dok se ne sprovedu sve protivepidemijske mere", ističe epidemiolog Branislav Tiodorović.

Poručuje da treba obratiti pažnju na decu koja nisu vakcinisana i na starije koji su vakcinisani jednom dozom. "Oni nisu zaštićeni, a imaju i manji imunitet nego što je potrebno da ne obole od morbila", dodaje Tiodorović.

U Beogradu je najviše obolelih – preko 200, na snazi su posebne mere. U zemunskoj bolnici, od izbijanja epidemije izlečeno je četrnaestoro dece, dok je još petoro u izolaciji.

Pomoćnik direktora KBC Zemun Ratko Tomašević ukazuje da deca mlađa od dve godine koja nisu imala priliku da budu vakcinisana zbog uzrasta ili nekog drugog morbiditeta, nažalost predstavljaju koalteralnu štetu deca koja nisu vakcinisana iz različitih razloga. "Znamo da mnogi iz raznih razloga ne vakcinišu decu i ovo je jedna od posledica takvog stava", kaže Tomašević.

Najmlađa obolela osoba u Srbiji ima svega dva meseca, a najstarija 60 godina. Većina nije vakcinisana, nepotpuno je vakcinisana ili je nepoznatog vakcinalnog statusa. Veliki broj onih koji su odbijali vakcinu pod uticajem je teorije da ona utiče na pojavu autizma.

Epidemiolog Zoran Radovanović smatra da je to najštetnija zabluda koja je lansirana u poslednjih decenija u oblasti medicine.

"Dve pojave nemaju nikakve veze osim vremenskog podudaranja. Roditelji u drugoj, trećoj godini deteta uočavaju da se njim nešto nije u redu i to vezuju za vakcinaciju. Međutim, stručnjaci mogu da otkriju autizam mnogo pre prvog rođendana", objašnjava Radovanović.

Epidemiolozi očekuju da će borba sa virusom morbila trajati verovatno do marta.