Poljoprivrednice imaju pravo na naknadu po osnovu rođenja

Više od pola veka Mirjana Dimitrijević iz Zrenjanina bavi se poljoprivredom. Do pre dve godine sve je sama radila. Uz to je gajila decu, i danas, kaže ponosno, ima i petoro unučadi. Pomoć države, nikad nije dobila.

"U moje vreme to nije bilo. Verujem da bi bilo mnogo više dece, da je bilo te pomoći, ipak ta pomoć mnogo znači za mlad svet, za mladu generaciju. Ja sam jako ponosna na sebe, imam petoro unučadi i tako želim svima", kaže Dimitrijevićeva. 

Novina koju donosi novi Zakon možda će uticati na to da se na selu rađa više dece. Prvi put i žene na poljoprivrednim imanjima imaju pravo na naknade za rođenje i negu dece. 

"To su dve velike kategorije žena koje se bave poljoprivredom. Žene koje su vlasnici poljoprivrednog gazdinstva ostvarivaće ostale naknade na osnovu osnovice na koju su plaćani doprinosi za obavezno socijalno osiguranje 18 meseci pre rođenja deteta. A žene koje su poljoprivredni osiguranici na osnovu osnovice na koju su plaćeni doprinosi za penzijsko- invalidsko osiguranje 24 meseca pre otpočinjanja odsustva, odnosno rođenja deteta", obajšnjava Milena Antić Janić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Koliko njih će moći da ostvari to pravo, još se ne zna. Popis u poljoprivredi je pokazao da su žene u manje od 20 odsto slučajeva nosioci poljoprivrednog gazdinstva.

"Na teritoriji grada Čačka ima oko 7.000 registrovanih gazdinstava, a od toga je samo jedan odsto žena nosilac gazdinstva. Nosioci posla u poljoprivrednim gazdinstvima su mnogo više žene. Novi zakon gde žene mogu koristiti porodiljsko bolovanje ili odstustvo za negu dece će dobro doći ženama koje apslolutno nikakva prava nisu imale", objašnjava Snežana Marković Đurović iz Centra za razvoj sela, Čačak.

To pravo, međutim, neće moći da ostvare mnoge žene na selu. One se uglavnom odriču nasleđa u korist muških naslednika. 

"To je nešto što njih u startu stavlja u nepovoljniji položaj jer one ne raspolažu zemljištem, zgradama, sredstvima za proizvodnju, svim onim što je važno da se ostvari jedan solidan ekonomski položaj. To se dalje reflektuje na to da one mnogo ređe nego muškarci ili žene u drugoj populaciji imaju uplaćeno penzijsko-invalidsko osiguranje i to je onda nešto što automatski stvara problem da pristupe ovom novom pravu koje je svakako pravično da im se dodeli", napominje profesorka Filozofskog fakulteta i programska direktorka Sekons Marija Babović. 

Taj problem novi Zakon ne može da reši, ali bi možda, kažu upućeni, moglo da se razmišlja o ponovnom uvođenju prava da poljoprivredno gazdinstvo ima dva nosioca. Dok je postojala, ta podsticajna mera je mnogim ženama pomogla da po osnovu vlasništva sebi obezbede ekonomsku sigurnost.