Ko u Srbiji ima najviše šansi da nađe posao?

Već godinama tržište rada u Srbiji traži iste profile. I ove godine najviše šansi da se zaposle imali su oni iz IT sektora i oni sa zanatom u rukama.

Zoran Martinović iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) ističe da ima posla za inženjere elektrotehnike, elektronike, mašinstva, za farmaceute, ali i za diplomirane pravnike, ekonomiste, lekare sa specijalizacijama. "Traže se i bravari, zavarivači, kuvari, mesari, pekari", kaže Martinović.

Prema strukovnim školama, kažu u NSZ-u, i dalje postoje predrasude. "Uglavnom se traže gimnazije i neka društvena zanimanja a siguran sam da je šansa za zapošljavanje mnogo veća kod onih učenika koji upišu konkretne škole", rekao je direktor NSZ-a.

Poslodavci od radnika očekuju želju za učenjem i napredovanjem. Jelena Bulatović iz Srpske asocijacije menadžera navodi da je značajno da budu posvećeni svom poslu, da razvijaju inovativnost i kreativnost i da imaju preduzetnički duh.

"Bitna su i tehnička znanja, bitan je engleski jezik, morate biti digitalno pismeni, ali pre svega morate biti sposobni da iskoristite informaciju i da je stavite u funkciju svog posla", rekla je Bulatovićeva.

Do kvalitetnog radnika u Srbiji nije teško da se dođe – to potvrđuju popularni "hedhanteri", lovci na talente.

"Mi kontaktiramo menadžere koji već imaju posao i koji treba da donesu odluku da li žele da prihvate novi poslovni izazov. Najčešći kriterijumi za njihovu odluku jesu snaga i veličina kompanije, ne samo lokalno nego i regionalno, globalno, kakve su mogućnosti daljeg napredovanja, lokacija kompanije, koliko je izazovna sama pozicija", objašnjava Slađana Ginić iz Amrop Adria.

NSZ sledeće godine treba da odgovori na nove potrebe tržišta, u korak s tim, najavljuju i nove programe usavršavanja.

Plan je da obuče više od 1.000 radnika iz oblasti informaciono-komunikacionih sistema i deficitarnih zanimanja.

Budžet za aktivne mere za zapošljavanje je tri milijarde i 650 miliona dinara, što je 850 miliona više nego u tekućoj godini.