Ognjen Mićić – najvredniji dečak u Azbukovici

Za vreme nastave u Osnovnoj školi, Ognjen se ni po čemu ne razlikuje od svojih drugara iz odeljenja. Vrlo dobar je đak i voli biologiju. Ipak, dok većina njegovih prijatelja slobodno vreme provodi uz mobilni telefon i igrice, Ognjen ima drugu zanimaciju.

"Reč je o solidnom učeniku, učeniku koji je izuzetno odgovoran prema svojim obavezama, koji je jako kreativan. Ja sam jako ponosna jer Ognjen svoje slobodno vreme ne provodi u dokolici, on pomaže svojim roditeljima na selu, on radi u porodičnoj vodenici", ističe Ognjenova učiteljica Suzana Jović.

Po završetku časova, jedan deo puta do kuće Ognjen prelazi autobusom, a drugi, onaj duži i teži kroz kanjon Ljuboviđe, pešice, kilometar i po u jednom smeru.

"Ja ustajem u šest sati, pešačim do škole i sve stignem na vreme, samo je malo nezgodno kad padne sneg, moram da obujem gumene čizme", kaže Ognjen Mićić.

Vremena za odmor nakon škole Ognjen nema mnogo, jer, kaže, treba zaraditi za džeparac. U staroj porodičnoj vodenici brašno melje već nekoliko godina, a zanat je naučio od dede.

"Ovo je vodenica moga pradede i ja volim u njoj da radim, sipam žito i gledam kakvo će da ispadne i stavljam u džak to brašno što se izmelje", ističe mali Ognjen.

Porodica Mićić jedna je od retkih koje su ostale da žive i rade u azbukovačkim selima. Osim što imaju vodenicu i nekoliko hektara zemlje, na Ognjenovu inicijativu napravili su i ribnjak. Pokušaće, kažu, sve, da ostanu i zadrže ono što su njihovi preci sačuvali za njih.