Pomeranje kazaljki kroz istoriju: Od "ratnog" do "božjeg" vremena

"Rano sam se probudio i iznenadio što je Sunce izašlo mnogo pre nego što je uobičajeno", zabeležio je u šaljivom tekstu 1784. godine američki političar Bendžamin Frenklin. On je čak i "predložio" da se topovskom paljbom na trgovima u zoru bude građani u njihovu sopstvenu korist.

Iako pismo nije imalo ozbiljan ton, ono što je jedan od tvoraca američke Deklaracije nezavisnosti sugerisao ostalo je zapamćeno u istoriji letnjeg računanja vremena, a, iako bez topovske paljbe, ritam života je počeo leti da se menja.

Vek kasnije inicijative za pomeranje kazaljki postaju češće. Novozelandski entomolog i astronom Džordž Vernon Hadson je predlagao da se one pomeraju čak dva sata unapred. Razlozi za njegov predlog bili su lične prirode: Bila mu je potrebna Sunčeva svetlost kako bi mogao posle podne da sakuplja insekte.

Za rano ustajanje zalagao se i Britanac Vilijam Vilit (1856–1915), graditelj i ljubitelj golfa i boravka u prirodi.

"Jedno letnje jutro 1905, dok je uživao u jutarnjem jahanju pred doručak, shvatio je da jako malo ljudi uživa u, kako je smatrao, najlepšem delu letnjeg dana i tako je dobio ideju da bi pomeranje kazaljke sata unapred omogućilo svima da uživaju u sjajnim i prelepim jutrima. Sem toga, večernje šetnje (i ostali poslovi) vršile bi se zadana", navodi se u tekstu "Kratka istorija Letnjeg računanja vremena" na portalu Astronomija.

Godinu dana posle Vilitove smrti, usred Prvog svetskog rata, njegova ideja je realizovana.

Glavni razlog bila je ušteda energetskih resursa, kako bi mogli da se koriste za potrebe ratovanja. U Evropi taj potez prva je povukla Nemačka 30. aprila, a mesec dana kasnije Velika Britanija i mnoge druge zemlje. Naredne, 1917. godine, i Rusija je pomerila kazaljke, a SAD 1918.

Farmerski lobi je ubrzo posle rata izdejstvovao da se ukine letnje računanje vremena u SAD, a predsednik Vudro Vilson je poručio da se zemlja posle "ratnog" ponovo vraća "božjem vremenu".

Drugi svetski rat ponovo je "ubrzao" vreme i u SAD – svega 40 dana nakon bombardovanja Perl Harbora Amerikanci su uveli celogodišnje letnje vreme. A onda je nastao haos jer je svaka lokalna samouprava samostalno odlučivala o tom pitanju.

Jedan od najvećih kurioziteta u istoriji letnjeg računanja vremena predstavlja Ajova, gde su pedesetih i šezdesetih godina postojala čak 23 različita načina prelaska na letnje, odnosno zimsko računanje vremena.

Ništa bolje nije bilo ni u Virdžiniji gde su putnici na jednoj autobuskoj liniji sedam puta morali da pomeraju kazaljke na satovima ako su hteli da znaju tačno vreme.

U Rusiji posle rata nisu zaživele promene, sve do 1981. godine. Taj običaj je, ipak, trajao samo 30 godina, jer je 2011. Rusija prestala da koristi sezonsko vreme.

U Zapadnoj Evropi sedamdesetih godina postalo je uobičajeno da se prelazi na letnje računanje vremena, a 1996. proširilo se na celu EU, koja je 2002. uvela i preciznu proceduru.

Kazaljke su se u Srbiji u početku pomerale krajem marta, a na staro vraćale u septembru. Kako bi uskladila svoje zakonodavstvo sa propisima Unije, i naša zemlja je počela poslednje nedelje oktobra da se vraća na tzv. zimsko računanje vremena – tako ćemo u nedelju spavati sat vremena duže. 

Sedamdesetak poslanika Evropskog parlamenta je pre nekoliko dana predložilo da se promena vremena ukine jer umesto da donese uštede i pomogne ljudima u funkcionisanju ima štetne efekte.

Osim negativnog uticaja na ljudski bioritam, pomeranje kazaljki na satu, ističu evroposlanici, dovodi i do većeg broja saobraćajnih nesreća, više poremećaja u porodicama, kao i pada produktivnosti na radnom mestu. Iako je jedan od osnovnih ciljeva pomeranja kazaljki bio ušteda energije, taj cilj, pokazala su istraživanja, nikada nije ispunjen.

Astronomija, inače, prepoznaje jedino zonsko vreme, dok su sva ukazna vremena, stalna ili sezonska, stvar politike.