Obeležena godišnjica smrti Arčibalda Rajsa

Generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković smatra da doktora Arčibalda Rajsa nismo zaboravili sve dok ga se ne sećamo samo na današnji dan kojim se obeležava godišnjica njegove smrti, "već i na svakom koraku ponavljajući ono što je on ponavljao u čitavom periodu od 1914. dokle je bio živ".

"A ponavljao je istinu o stradanju srpskog naroda naročito 1914-1915, ali i svedočio njegovu golgotu, povlačenje kroz Albanske gudure, vaskrs države na Krfu, Solunskom frontu i oslobođenje", rekao je Selaković.

Ali, kako ističe, Rajsa Srbi ne treba samo da se sećaju po njegovom profesionalnom pozivu i etici koja je dokazana u tom periodu, kada je kao kriminolog postupao u Srbiji, najviše na prostoru Mačve, Podrinja, zapadne Srbije, već treba i da "živimo kroz njegove poruke iz njegovog čuvenog spisa "Čujte Srbi - čuvajte se sebe", odnosno da upoznamo same sebe da bismo mogli da rešavamo najveće probleme.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović istakao je da je Arčibald Rajs postavio temelje srpske kriminološke i forenzičke nauke, na kojima naši stručnjaci i dalje rade, kao i da je on prošao golgotu marša do Albanije i povratka u Srbiju probijajući Solunski front.

Predsednik Udruženja potomaka Solunskih ratnika "Dr Arčibald Rajs" Miroslav Đolović kaže da nema onoga ko je hteo "da i malo pronikne u istoriju srpskog naroda", a da nije razgovarao o Arčibaldu Rajsu, koji je, kako ističe, prijatelj Srba za sva vremena.

"Poslužiću se stihom Vojislava Ilića Mlađeg: 'Kada mi se ovde u zemlji Srbiji završi staza životnih dana, želim da moje srce počiva visoko na vrh Kajmakčalana. Tog najdičnijeg vrha Srbije gde suri orli nebo prodiru da budem pored mojih drugova koje sam gledao kako umiru'", rekao je Đolović.

Zar ima nešto jače i veće da se kaže, zapitao se i dodao da mu je žao što kraj Rajsovog bitisanja u Srbiji nije bio dobar, "što je dozvoljeno da ga jedan naš isprovocira i njegovo bolesno srce dovede na vrh Kajmakčalana".

Švajcarac Rajs bio je ljubitelj fotografije i počasni predsednik prvog aerokluba Srbije, ali i veliki humanitarac.

"Pomagao je svojim honorarom, osnovao je fond i pomagao je nejake i decu i za sve one radove koje je objavio o zločinima koji su činjeni na tlu Srbije u doba austrougarske okupacije", naveo je Đolović.

Vence su na spomenik Rajsu, podignutom 1931, položili i odali poštu izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković, zatim u ime vlade Srbije državni sekretar Ministarstva rada Negovan Stanković, kao i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Kriminalističko-policijske akademije, Grada Beograda, Udruženja za negovanje tradicije narodnooslobodilačkih ratova, Udruženja potomaka Solunskih ratnika i građani.

Arčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

U Srbiju je došao da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom, na poziv srpske vlade 1914. godine.

Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi "Šta sam video i proživeo u velikim danima", a pre toga objavio je "Pisma sa srpsko-makedonskog fronta", dok, kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige "Čujte Srbi!". U spisu nas je dobronamerno upozoravao na naše mane, za koje mislimo da su vrline. Podsećao da su nam njive zarasle, da nam je obrazovanje skromno, a elita korumpirana.

Prijatelj za sva vremena, kako su ga zvali, sahranjen je na Topčiderskom groblju. Po njegovoj želji, srce mu je odneto u urni na Kajmakčalan, gde je pohranjeno sa oslobodiocima Solunskog fronta.