Zastarevanje predmeta, prepreka u potrazi za pravdom

Potragu za pravdom porodice Janković, koja je izgubila sina, omelo je vreme. I to ono koje je zakon odredio za zastarevanje. Posle tri postupka pred sudovima u kojima je dokazana odgovornost škole i učenika, nije došlo do četvrtog.

Dragana Janković, Aleksina majka, kaže da su nakon šest godina borbe za pravdu, odnosno dokazivanja lične odgovornosti prosvetnih radnika, dobili reviziju u kojoj su ih obavestili da je slučaj zastareo.

Od korupcije, preko odgovornosti lekara za greške, do nestalih beba.

Zastareli su i slučajevi Jezdimira Vasiljevića, vladike Pahomija, Kertesa...

Predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da su, kad čujemo potresne priče poput ove, zaprećene kazne verovatno suviše niske.

"To onemogućava da se u ovim okolnostima u kojima rade sudovi i tužioci predmet reši, svaki, na način da ne zastari", kaže Boljevićeva.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da je preveliki broj predmeta činjenica, "ali da kada govorimo o zastarelosti koje nastupa nakon 10-15 godina u teškim krivičnim delima, nema opravdanja za tako nešto".

"I u slučaju disciplinske odgovornosti prošlo je mnogo godina od započinjanja dela. Tu izgovora nema", smatra Antonijević.

Jedan spor u Srbiji prosečno se rešava 235 dana, što je dvostruko brže nego pre pet godina.

Očekuje se da do 2018. budu završeni predmeti stariji od deset godina.

"Broj sudija je adekvatan u ovom trenutku, broj tužilaca nije na dovoljnom nivou. Možda i na tome treba poraditi", ocenjuje Antonijević.

Sudije kažu da od ukupnog broja krivičnih postupaka zastari pet odsto.

"Postoje slučajevi kada sudije i tužioci u krivičnim predmetima oklevaju, ili zbog komplikovanosti tih predmeta ili zbog toga što nema dovoljno dokaza – a više sud ne igra glavnu ulogu u otkrivanju materijalne istine nego je to prepušteno strankama, da takve predmete ostave po strani", ukazuje Boljevićeva.

U Ministarstvu pravde ponavljaju da su kraći sudski postupci jedan od prioriteta. Izvršitelji i notari su preuzeli deo tereta sudova, pa popravili statistiku.

"Na taj način biće omogućeno da se takozvana nesudeća materija izmesti iz sudova, kako bi se sudije fokusirale samo na svoj osnovni sudijski posao, a to je suđenje. Ubrzanju postupaka doprineće i elektronska razmena podataka kroz registre koje je uvelo Ministarstvo pravde, a što će doprineti vremenskom skraćenju procedura za pribavljanje neophodnih informacija za vođenje sudskih postupaka", navodi se u saopštenju.

Građani po zakonu mogu da se žale ako smatraju da njihovo suđenje neopravdano dugo traje, a ukoliko se to ustanovi, imaju pravo i na naknadu štete.