Nega za najstarije Beograđane, medicinske sestre na terenu

Medicinske sestre, često zamenjuju i vozače. Svakodnevno obilaze teško obolele najstarije sugrađane i to ne samo da bi dale terapiju ili izmerile pritisak i puls.

"Naše sestre obavljaju zdravstvenu negu, presvlačenje, umivanje – sve što je potrebno. Mi kažemo – ovo je bolesnička soba, bolesnički krevet, ovo je nama bolnica samo u kućnim uslovima", kaže medicinska sestra Tanja Sremčević.

Dr Branka Bojović kaže da su medicinske sestre sa terena i lekari na vezi.

"U zavisnosti od pogoršanja zdravstvenog stanja imamo veliki broj specijalista koji dolaze na teren po čemu se razlikujemo od ostalih domova zdravlja i kućnih lečenja. Imamo interniste, neuropsihijatre, fizijatra, endokrinologa, tako da funkcionišemo timski", kaže dr Branka Bojović.

Posle moždanog udara, Ružica Dedijer, bila je nepokretna. Zahvaljujući upornim vežbanjima sa fizijatrom, ona danas ponovo može, uz pomoć šetalice, da stane na noge.

"U pojedinim trenucima, bilo je dovoljno da ja okrenem telefon. Pre nekoliko dana ostavila sam poruku, doktorka se pojavila u pola tri, a od dva sata radi. Ja to ne mogu očekivati ni od privatnog lekara koga plaćam", kaže Ružičina snaja Ljubica.

Pravo na kućno lečenje imaju stariji od 65 godina, nepokretni, oboleli od više hroničnih bolesti, zatim oni kojima je posle bolničkog potrebno produženo lečenje kod kuće i pacijenti na palijativnom zbrinjavanju.

Dr Goran Ševo, zamenik direktora Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, ističe da se trude svima da izađu u susret, ali da su ograničeni kadrovski, a nemaju ni dovoljno vozila.

"Potrebna su nam vozila jer mi sa jedne lokacije obilazimo sve pacijente na 10 gradskih opština, potrebna nam je i portabilna oprema za različite terapijske i dijagnostičke procedure koje izvodimo", kaže dr Goran Ševo.

Kao i mnoge druge zdravstvene ustanove, tokom prethodnih godina, Zavod je, zbog odlaska u inostranstvo, napustio jedan broj medicinskog osoblja, uglavnom sestara.