Žensko arhitektonsko društvo za bolju afirmaciju žena u struci

Pre više od sto godina prva žena arhitekta u Srbiji Jelisaveta Načić, po čijem je projektu započeta crkva Aleksandra Nevskog, škola Kralj Petar i još niz zgrada u Beogradu koje su danas spomenici kulture, utrla je put ženama u zanimanju u kome se i sada bore za ravnopravan tretman sa muškim kolegama.

Vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu Aleksandra Đukić navodi da su 70 odsto studenata devojke koje se, kako ističe, kasnije izgube u praksi i retko kada mogu da se vide njihova ostvarenja.

Prvenstveno nezaposlenost, često drugorazredna uloga u i ogroman odliv najtalentovanijih, razlozi su koji su podstakli žene arhitekte da osnuju svoje udruženje.

"U svakoj zemlji postoji udruženje žena arhitekata, imamo veliku želju, već radimo na tome da prvo regionalno povežemo sa ženama iz Hrvatske. Ovde već imamo Crnogorke, iz Bosne i Slovenije", kaže Eva Vaništa Lazarević, direktorka Društva žena arhitekata i redovna profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. 

Beč je jedan od prvih gradova u kome je postavljeno pitanje šta znači rodna ravnopravnost u urbanizmu i u arhitekturi.

Milana Rikanović iz Kancelarije UN u Srbiji napominje da je u Beču projektovano prvo naselje koje je prilagođeno borbi protiv nasilja nad ženama.

"Osvetljenje, pristupi obdaništima i autobuskim stanicama su takvi da onemogućavaju nasilje", navodi Rikanovićeva.

Kao i na Arhitekturi, i na celom Beogradskom univerzitetu svake godine upiše se više devojaka nego mladića.

Prorektorka za međunarodnu saradnju Univezriteta u Beogradu Ivanka Popović kaže da je broj nastavnika na nivou docenata i vanrednih profesora jednak je muškim, dok na nivou uprave - dekanke, direktorke instituta, brojke naglo padaju.

Do sada je samo jedna žena bila rektor beogradskog univerziteta, a nikad dekan na Arhitektonskom fakultetu.