Sve veća zainteresovanost za gajenje organskih kultura

Predrag Mijatović iz Boturića kod Brusa nastavlja porodičnu tradiciju bavljenja poljoprivredom ali se, za razliku od oca, pre četiri godine odlučio za proizvodnju organske maline i kupine. Na njivi provodi 12 časova, sve radi ručno, od kopanja, preko orezivanja do zaštite. Sagradio je i novu hladnjaču.

Kapaciteti ove naše hladnjače su 1.200 tona zamrznutog voća, dvadeset odsto završava na tržištu EU , kaže Predrag Boturić, proizvođač organske hrane.

Ne samo što je organska hrana veliki potencijal za srpsku ekonomiju, već je reč i o održivoj proizvodnji koja doprinosi zdravlju ljudi i očuvanju životne sredine. To sve više shvataju poljoprivredni proizvođači koji se udružuju.

"Pokrećemo jednu veliku kampanju za ljude koji žele da se bave ovim vidom proizvodnje, dakle organskom proizvodnjom a nemaju zemljište u svom posedu. Tu bi država trebalo da iznajmi zemljište na određen broj godina i da oni krenu da se bave nekim vidom organske proizvodnje", kaže Goran Ilić, predsednik Udruženja Topas iz opštine Brus.

Stručnjaci smatraju da šansu zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta moraju da iskoriste upravo proizvođači organske hrane.

"Organska hrana je vrlo tražena na stranom tržištu, ali ako nemate dovoljne količine i kavalitet nećete moći da izvezete. To je jedina šansa da se dobiju veće količine i dobar kvalitet i da se proizvođači ujedinjuju, da imaju grupni sertifikat koji je znatno jeftniji", navodi profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Snežana Oljača.

Dobar primer u organskoj proizvodnji je Slovenija, koja trenutno ima devet odsto zemljišta pod tim kulturama, a cilj im je da do kraja godine povećaju na 20 procenata. I banke prepoznaju značaj te proizvodnje.

"Srbija ima izuzetan potencijal zbog svojih prirodnih uslova. Poljoprivrednici traže investitore za sve vrste investicija, od početka finasiranja proizvodnje pa do zemljište. Mi u jednom delu finansiramo i kupovinu zemljišta", kaže Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke.

Pod organskom proizvodnjom, 1999. bilo je 11 miliona hektara u svetu, a 2015-te 50 miliona hektara. U istom periodu, broj organskih proizvođača je sa 200.000 uvećan na oko 2,4 miliona. Tržište organske proizvodnje sada vredi više od 80 milijardi dolara.