Školska nastava za decu-migrante u Srbiji

Rat je zaustavio i njihovo detinjstvo i obrazovanje, Mnogi su tek ovde prvi put ušli u učionicu. Dvadesetorica Avganistanaca, koji su do Srbije prešli 6.000 kilometara, svakoga dana pohađa i obavezan dvočas iz srpskog jezika kako bi mogli da prate nastavu.

"Ja učim ovde srpski jezik, engleski jezik, i matemetiku, i geografiju, hemiju, biologiju. Imam malo problema sa matematikom, malo-malo, ali sve razumem", kaže Nasimul Azamiri.

Han Rašid kaže da mu škola ide dobro. Nastavu u školi "Branko Pešić" u Zemunu pogađa i 18-godišnji Abdul Bazir iz Avganistana.

"Ja hoću da idem u Francusku", kaže Halitri Rahei.

U pomoć im pritiču i studenti Filološkog fakulteta i prevodilac Kamran.

"Dobri su, uglavnom se trude, a primećujem malo su stidljivi, a i malo straha imaju još uvek. Većina ima želju da ide dalje, ali ubedili smo ih da je bolje za njih da imaju obrazovanje", kaže Mirza Kamaran.

Raspoređeni su u osam odeljenja od petog do osmog razreda.

"Ukoliko završe u junu školsku godinu, dobiće naravno svedočanstvo škole, a za sada im samo izdajemo na mesečnom nivou 'skul report', koji za sada nije zvanični dokument, ali mogu da ponesu sa sobom i pokažu da su išli u školu", kaže Nenad Ćirić, direktor OŠ "Branko Pešić" u Zemunu.

Uporedo sa ovakvim vidom nastave, organizuje se i neformalno obrazovanje, koje bi trebalo da zaživi u svim prihvatnim i centrima za azil.

"Dok je bila aktuelna takozvana balkanska ruta, koja je zatvorena marta prošle godine, period zadržavanja migranata, tako i maloletnih migranata bez pratnje, bio je veoma kratak u našoj zemlji. Kako je ruta zatvorena, pa migranti počeli duže da se zadržavaju u našoj zemlji, tako se i javila potreba za ovakvim obrazovanjem. Za sada mi nemamo polaznike koji su završili celokupno školovanje. Ovo je tek projekat koji je počeo, znači deca su se uključila u školovanje, a ostaje da se vidi koliko će oni tu zaista ostati i koliko će oni zaista naučiti. Ono što je bitno, da oni po Zakonu o azilu, dok su u azilnoj proceduri imaju pravo da se uključe u osnovno i srednje obrazovanje", kaže Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglica i migracije.

Profesori obilaze svoje učenike u Centru u Krnjači. Kažu da mogu da im pruže obrazovanje, obezbede sveske, olovke, prilagode nastavu, ali da ovim mladim ljudima nedostaje i obuća i odeća.