Srpska praška šunka odlazi u istoriju?

Ako se po nazivu šunka poznaje, "praška" bi uskoro mogla da se proizvodi samo u Češkoj. Naime, ta država je prošle godine zatražila da zaštiti prašku šunku kao tradicionalni garantovani specijalitet na nivou Evropske unije. Kako bi zaštitilo srpske proizvođače, Ministarstvo poljoprivrede uložilo je prigovor na češki zahtev.

Iz pogona zemljoradničke zadruge "Trlić", nekada je u prodavnice išla prava praška šunka od mesa. Preskupa proizvodnja i premalo kupaca naveli su proizvođača da izmeni recept.

"Mi sada pravimo prašku šunku nešto nižeg kvaliteta, koja se bolje prodaje. Što se tiče naziva proizvoda, mi ćemo, ako budemo prinuđeni, zameniniti naziv i zvaće se stišnjena šunka", kaže Saša Mitić iz zemljoradničke zadruge "Trlić".

Naziv neće morati da menjaju samo oni koji se budu držali originalne češke recepture. Šta im se više isplati, proizvođači mogu da vagaju naredne tri godine. Za njih je taj rok u Briselu dogovorilo resorno ministarstvo.

"U Srbiji ima 12 proizvođača praške šunke, sa godišnjom proizvodnjom od oko 1.500 tona, i već imamo proizvedenu ambalažu koja se koristi za pakovanje tog proizvoda. Takođe, naši proizvođači imaju ugovorene obaveze sa trgovinskim lancima, i prestanak tih ugovorenih obaveza imao bi za posledicu finansijske troškove", objašnjava Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.

S druge strane, finansijski dobitak glavni je motiv proizvođača, pa i čeških, da zaštite svoje proizvode.

Srpski proizvodi slabo se štite van naših granica. U Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu registrovani su samo homoljski med, desertno vino "bermet" i leskovački ajvar. U Evropskoj uniji nismo registrovali nijedan proizvod.

Zato i ne čudi što Evropa šljivovicu ne vezuje za Srbiju već za Češku, koja je pre 10 godina pod nazivom "slivovice" zaštitila svoju vrstu rakije od šljive u Moravskoj. Od evropskog brenda, nas dele domaći propisi.

"Radimo na izmenama, da bi se zaštita prirodnih i poljoprivrednih proizvoda u potpunosti izjednačila sa onim što traži EU, i taj propis će biti donet ove godine. U definicijama nema mnogo razlike. Suština je u kontroli kvaliteta tih proizvoda", kaže Branka Totić iz Zavoda za intelektualnu svojinu.

A po kvalitetu, tvrde upućeni, može da parira svaki od 55 proizvoda koje Srbija zasada štiti samo na nacionalnom nivou. Među njima su ariljska malina, svrljiški belmuž, niški burek, sjenička jagnjetina.

Број коментара 12

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.