Za tri meseca skoro 100.000 obolelih od gripa

Institut "Batut" je saopštio da je u odnosu na prethodnu nedelju povećan broj oboljenja sličnih gripu na teritoriji Republike Srbije.

Prethodne nedelje "Batutu" je prijavljeno 26.275 slučajeva oboljenja sličnih gripu. U odnosu na prethodnu izveštajnu nedelju, broj obolelih od oboljenja sličnih gripu je 1,3 puta veći.

Najviša obolelih je uzrasta do četiri godine, a slede oni do 14 godina.

Prema pristiglim prijavama Institutu za javno zdravlje Srbije, do sada su potvrđeni slučajevi gripa sa teritorije Grada Beograda, Južnobačkog, Raškog, Južnobanatskog, Pčinjskog, Jablaničkog, Mačvanskog, Severnobačkog, Srednjebanatskog, Severno-banatskog, Braničevskog, Zlatiborskog, Podunavskog, Pomoravskog, Sremskog i Kolubarskog, Zaječarskog, Nišavskog i Šumadijskog okruga.

Zavod za javno zdravlje Pančevo je prijavio epidemiju gripa lokalnog tipa u naseljenom mestu Omoljica. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Zavod za javno zdravlje Požarevac, Zavod za javno zdravlje Užice, Zavod za javno zdravlje Šabac, Zavod za javno zdravlje Ćuprija, Zavod za javno zdravlje Valjevo su prijavili epidemije gripa  na teritorijama svoje nadležnosti, tj. Grada Beograda, Braničevskog, Zlatiborskog, Pomoravskog, Mačvanskog i Kolubarskog okruga.

Institut za javno zdravlje Vojvodine prijavio je Institutu za javno zdravlje Srbije pet smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa obolevanjem od gripa. Umrli su bili hronični bolesnici i prethodno nisu bili vakcinisani protiv gripa, dok je kod jedne umrle osobe vakcinalni status nepoznat.

Do sad su potvrđena dva tipa virusa influence: A(H3) i influenca tip B.

Među laboratorijski potvrđenim slučajevima je najčešće zastupljen podtip virusa gripa A (H3).

Opšte mere prevencije

S obzirom na karakteristike prenosa virusa gripa, pored preporuka za jačanje imuniteta, preporučuju se opšte mere prevencije: izbegavanje bliskih kontakata sa obolelim osobama, redovno pranje ruku i izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta prljavim rukama, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom), često provetravanje prostorija, izbegavanje boravka u zatvorenim prostorima gde se nalazi veliki broj ljudi, održavanje higijene prostora u kome radimo.

U predstojećem periodu posebnu pažnju je potrebno obratiti na posete pacijentima u bolnicama, kao i osobama smeštenim u gerontološkim centrima (domovi za stare, domovi za negu lica sa posebnim potrebama i sl). U posetu ići samo ako smo sigurni da nemamo neku respiratornu infekciju i izbegavati blizak kontakt.

Deo opšte zdravstvene kulture je ne samo briga o sopstvenom zdravlju, već i briga o osobama u okruženju. U ovom periodu, posebnu pažnju treba obratiti prilikom posete obolelima koji su hospitalizovani. Trajanje posete treba ograničiti po dužini trajanja i broju posetilaca.

Komisija za zaštitu od bolničkih infekcija ustanove može doneti odluku o ograničenju ili zabrani posete pacijentima.

Ukoliko osoba ima blagi oblik bolesti preporučuje se izolacija i nega kod kuće do oporavka, uz maksimalno ograničavanje svih kućnih i drugih kontakata. Simptomatska terapija podrazumeva mirovanje, nadoknadu tečnosti, upotrebu antipiretika (lekova za sniženje povišene telesne temperature), a upotreba antivirusnih lekova sprovodi se samo po preporuci lekara. Antibiotici nisu delotvorni u lečenju ove bolesti.

Kod svakog pogoršanja kliničke slike bolesti neophodno je obratiti se lekaru.