Godišnje bacimo milijardu i po plastičnih kesa

Kao izvor zagađenja, u mnogim zemljama, plastične kese su izbačene iz upotrebe, pogotovo što, više od estetskog, zabrinjava njihov toksični uticaj na životnu sredinu – u kojoj se razgrađuju stotinama godina.

U Srbiji, dnevnu potrošnju ovih kesa merimo milionima. Prosečno ih koristimo dvadeset minuta, a prirodi ostavimo za narednih nekoliko vekova. Njihov pepeo je otrovan, "kumuju" poplavama, jer zapušavaju drenažne i odvodne kanale, lako se raznose, gomilaju, a uklanjaju teško, i o našem trošku.

"Bezbroj puta smo radili neke naše lokalne akcije i sredili smo Lim, međutim, prva sledeća poplava, vratila je Lim u pređašnje stanje", kaže Dragoljub Simović iz PSK "Kolovrat" u Prijepolju.

Ako je prvi korak u pravilnom odlaganju, sledeći je primarna selekcija, bez koje se ovaj otpad ne može reciklirati ili bezbedno spaliti. U protivnom, završava deponovan i tokom razlaganja oslobađa metan, mnogo štetniji od ugljendioksida.

"Došli smo ove godine do nekih količina koje već u narednoj godini imaju potencijal ili da se iskoriste kao energetsko gorivo, ili, u krajnjem slučaju, da ne bismo bili zagađivači, mi ga moramo spaljivati preko baklji", objašnjava Nedeljko Milosavljević direktor JKP "Duboko".

Predsednica "Lim" u Priboju Jasminka Dizdarević kaže da je Evropska unija donela jednu direktivu u kojoj se kaže da do 2019. godine korišćenje plastičnih kesa po stanovniku na godišnjem nivou treba da bude 90 komada, a do 2025. godine, da to bude 40 komada.

Ekološki princip eliminisanja plastičnih kesa, oslanja se na savest potrošača i interes društva.

Ako koristimo platnenu torbu izbeći ćemo barem šest kesa sedmično, odnosno 24 mesečno, a godišnje, 288 kesa. Pojedinačno, to je samo zamena plastične kese i platnene torbe, a globalno, to je smanjenje zagađenja, efekta staklene bašte, trošenja nafte.

Ka tome Srbija je krenula pre četiri godine, oporezujući uvoz i izradu plastičnih i podstičući proizvodnju eko kesa, ali priroda svedoči, da to nije dovoljno.