Crna statistika: U svakom odeljenju četvoro dece žrtve seksualnog nasilja

Tamo gde bi trebalo da se osećaju najsigurnije, mališani često doživljavaju neprijatna iskustva. U svojoj kući, svako četvrto dete trpi neki vid nasilja, pokazuju podaci Unicefa.

"Mislim da ne postoji svest o tome. Nasilje se dešava jer u društvu, u porodicama ljudi ne shvataju da povređuju dete. Oni misle da ga tako odgajaju i vaspitavaju, ali roditelji ne moraju nužno da ga kažnjavaju fizički", ističe direktor kancelarije Unicefa u Srbiji Mišel Sen Lo.

O nasilju deca govore nerado, a najteže pričaju o seksualnom zlostavljanju. Dok progovore prođu i godine, zato je jedan od važnijih pomaka to što krivično delo seksualnog zlostavljanja maloletnika ne zastareva.

Međutim, još treba raditi na tome da nadležni više koriste zakonske mogućnosti kojim bi deci mogli da olakšaju teške trenutke.

"Iako zakon daje mogućnost da se deca saslušavaju u posebno opremljenim prostorijama, skrin sobama u kojima se ne susreću sa nasilnikom, treba da pokušamo da dete najviše jednom ili dva puta saslušamo, da ono ne ponavlja šta mu se dešavalo. Svaki put imamo situaciju da Centar za socijalni rad pita dete, pa policija, pa tužilaštvo – pa dođete u sud. Imali smo situaciju kada je dete sedam puta saslušavano", ukazuje zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović.

I kada žele da prijave nasilje, deca ne znaju kome i kako da se obrate. Polovina mališana ni sa kim nikada nije razgovarala o seksualnom nasilju. Zbog toga je važno da se o njemu uči od malih nogu, napominju u Incest trauma centru.

"Prvi put tema seksualnog nasilja nad decom ulazi od vrtića do fakulteta u redovni, postojeći nastavni plan i program. Deca od tri pa do 18 godina od sledeće nedelje imaju resurse, znači njihovi nastavnici, vaspitači će u okviru 10 predmeta, što se tiče škola u redovnom postojećem nastavnom planu, učiti o ovoj temi", ukazuje Dušica Popadić iz Incest trauma centra.

Ni ta saznanja ne vrede mnogo ukoliko izostane podrška nadležnih institucija. Upućeni upozoravaju da čak i organi koji kontrolišu da li sistem pravilno reaguje na nasilje, neretko ni sami ne znaju kako da prepoznaju problem.