Za EP Srbija pozitivan igrač u migrantskoj krizi

Politika otvorenih granica Srbije, njen politički diskurs i stav javnosti prema izbeglicama ocenjuju se kao prijateljski, navodi se u dokumentu "Uloga Srbije u migrantskoj krizi" analitičarke u EP Veline Lilianove.

U izveštaju se ističe da je ogroman broj migranata koji je 2015. prošao preko Zapadnog Balkana na putu ka EU predstavljao izazov i za članice EU i za kandidate na njihovoj ruti, posebno Srbiju i Makedoniju.

Iako je Srbija uglavnom imala ulogu tranzitne zemlje, priliv migranata bio je humanitarni i finansijski teret za sistem azila zemlje.

U situaciji nepostojanja koordinisanog pristupa EU migrantskoj krizi, neke zemlje pribegle su unilateralnim merama, poput uvođenja graničnih kontrola ili podizanja ograda, i tenzije sa susedima su porasle.

Srbija je u tim uslovima morala da se prilagodi kratkoročnim merama i odgovori najbolje što može.

Istovremeno je nakon sporazuma EU-Turska iz marta broj zahteva za azil u Srbiji povećan, što je predstavljalo dodatno opterećenje.

Srbija, kandidat za EU od 2012, u kontekstu krize delovala je kao partner EU privržen saradnji i regionalnoj stabilnosti, ocenjuje se u izveštaju analitičarke EP i dodaje da je EU, sa svoje strane, pružila Srbiji tehničku, humanitarnu i finansijsku podršku i pohvalila njen pozitivan pristup migrantskoj krizi.

Kako se dalje navodi, Srbija se otvarajući poglavlje 24 u pregovorima sa EU u julu 2016. obavezala na usklađivanje sa Unijom u domenu pravde, slobode i bezbednosti. U okviru tog poglavlja Srbija treba da se uskladi i po pitanjima azila i migracija.

Zakonodavstvo o azilu delimično usaglašeno 

U Akcionom planu za poglavlje 24 navodi se da je zakonodavstvo o azilu Srbije delimično usaglašeno sa pravnim tekovinama EU i ističu se oblasti za postepene reforme.

Od Srbije se očekuje da razvije mehanizam ranog upozoravanja, pripremljenosti i upravljanja krizom, usvoji novi zakon o azilu, poveća kapacitet službe za rad na zahtevima za azil i poveća nacionalne kapacitete za smeštaj.

Novi zakon o azilu, pored ostalog, treba da uključi tretiranje izražavanja namere da se traži azil kao zahteva za azil, obezbeđenje pristupa azilu odbijenim tražiocima azila koji ne mogu da se vrate u sigurnu treću zemlju, poštovanje rokova, preispitivanje koncepta "sigurne treće zemlje" i obezbeđenje pristupa tržištu rada.

Kada je reč o migracijama, planirane mere uključuju analize nedostataka pravnih, institucionalnih, tehničkih i drugih potreba, izmene Krivičnog zakonika i drugih relevantnih zakona, zaključenje sporazuma o readmisiji sa još nekim zemljama, postizanje sporazuma sa Kosovom i rešavanje problema krijumčarenja migranata.

Takođe su potrebna unapređenja na polju pružanja informacija, besplatne pravne pomoći i psihološke i jezičke podrške.

Sve te mere, ocenila je Lilianova, predstavljaju samo deo planiranih reformi i očekuje se da njihova primena bude veoma skupa, te je Srbiji potrebna podrška spolja. Kako je dodala, EU, glavni donor Srbije, obezbeđuje sredstva kroz instrument pretpistupne pomoći (IPA).

Istovremeno su pred EU i pred Srbijom novi izazovi, s obzirom da priliv migranata, iako manji, nije zaustavljen, da se pojavljuju nove migrantske rute i da migrantska kriza, koja je trenutno prigušena, može ponovo da se rasplamsa.

Srbija, kako navodi analitičraka EP, treba da nastavi da garantuje siguran i zakonski prolaz migrantima u tranzitu i poveća kapacitete za prijem otvaranjem novih centara.

Istovremeno, a kako bi ispunila kriterijume iz poglavlja 24, Srbija treba da spovodi planirane reforme paralelno sa rešavanjem neposrednih potreba.