Srbiji neophodan zakon o pravima deteta

Pred početak školske godine, poverenica za zaštitu ravnopravnosti reagovala je u slučajevima ugrožavanja prava romske dece u jednoj predškolskoj ustanovi u Srbiji i zemunskoj osnovnoj školi. Kaže da su takvi slučajevi danas sporadični, ali tvrdi da i dalje postoje otpori inkluzivnom obrazovanju, posebno što nema dovoljno usluga podrške.

"Uglavnom su to usluge pedagoških asistenata, ličnih pratilaca ili nedostatak usluge plaćanja prevoza od kuće do škole, za decu koja na to imaju pravo", navodi Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

U težem položaju od ostalih su deca s intelektualnim poteškoćama, kažu upućeni čak i u odnosu na druge osobe s invaliditetom.

"Lišavanje poslovne sposobnosti automatski, zaista, već decenijama traje i to je ostalo kao jedna od ključnih zakonskih odredbi koje bi trebalo uskladiti sa članom 12 konvencije UN", objašnjava članica Saveta za prava deteta Svetlana Vlahović.

Bolji i kvalitetniji pristup diskriminisane dece pravdi, zahteva usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima.

Nevena Vučković Šahović ističe da zakon o pravima deteta još nije u parlamentu, iako postoji nacrt koji je prošao dve javne rasprave i procenu Saveta Evrope, navodeći da taj akt od 2011. godine stoji u fioci.

"Pre tri godine usvojen je protokol koji daje pravo deci da se žale komitetu UN za prava deteta. Komitet pritužbe detaljno ispituje i daje svoj sud da li je u konkretnom slučaju poštovana konvencija. Sedamnaest zemalja je usvojilo taj protokol, među njima su i tri evropske – Nemačka, Albanija i Crna Gora. Voleli bismo da ga i Srbija usvoji", objašnjava Nuola Mol, zaštitnik prava deteta u međunarodnom pravu.

Zbog nepostojanja koordinacionog tela, gde bi se donosile zajedničke odluke o dečjim pravima, bavljenje tim pitanjima trenutno zavisi od dobre volje nezavisnih tela. Za početak se preporučuje da se ustanovi posebna institucija zaštitnika prava deteta.