Koliko (ne) brinemo o sopstvenom zdravlju

Slika koja je obišla region i svet. Na slici se vidi kako je pre operacije izgledala pacijentkinja kojoj je tumor na jajniku bio težak 31 kilogram i 350 grama. Jedanaestočlani lekarski tim procenjuje da su bile potrebne oko dve godine da tumor toliko poraste.

"Takva tumorska masa koja se nalazi u trbuhu kompromituje odnosno ugrožava vitalne funkcije svih organa", ističe Dragan Rakanović sa Univerzitetskog kliničkog centra u Banjaluci.

Takve operacije ni u Srbiji nisu retkost. U Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije kažu da najmanje jednom mesečno operišu velike tumore. Najveći su odstranili pre dve godine, imao je 45 kilograma i više od 60 centimetara u prečniku.

"Niko ne voli da je bolestan. Skoro svi negiraju bolest i, kada imaju neki problem, neki to pripisuju tome da su se ugojili, neki odlažu odlazak kod lekara zbog straha, imamo dosta slučajeva iz gradskih sredina, gde su sve zdravstvene ustanove i dostupnije, a gde ljudi mesecima ne dođu na pregled i tek dođu kada dobiju neke tegobe", navodi direktor GAK-a Aleksandar Stefanović.

Doktorka Vesna Kostić, specijalista kliničke psihologije i psihoterapije, navodi da su kod pacijenata prisutni fatalistički stavovi, kao i potiskivanje i negiranje simptoma.

"Te osobe su obično i nižeg stručnog obrazovanja, mada moram da priznam da se nekada i oni koji puno znaju boje da odu na preventivne preglede. Važan je i pol, godine. Mlađe osobe nekako više obraćaju pažnju i kontrolišu se, dok starije osobe to nekako pripisuju oboljenjima koja ih čekaju u tim godinama", kaže Kostićeva.

Nedavno istraživanje GAK-a pokazuje da postoje dve strukture ličnosti – oni koji redovno, samoinicijativno i ponekad prečesto idu kod lekara, i oni koji se uopšte ne kontrolišu, ili to rade samo povremeno. Psiholozi smatraju da bi i na osnovu takvih istraživanja trebalo osmišljavati preventivne kampanje.