Stopama Isaka Njutna, srpski studenti u klupama Kembridža

Studirati na istom mestu gde i najveći naučni umovi, poput Isaka Njutna, sedeti u klupama u kojima su se rađali najvažniji naučni zakoni neopisivo je uzbuđenje, kažu naši genijalci kojih je u Kembridžu pedesetak.

Dobitnici su stipendije, u protivnom Triniti koledž bio bi nedostižan jer godina studija košta više od 30.000 funti. Žeđ za znanjem i želja da se postignu što bolji rezultati ujedinjuju, kažu, i studente i profesore.

"Ima dosta mladih, čini mi se da je dosta dobra atmosfera. Imamo individualne časove sa mentorom, diskutujemo o nekim problemima iz matematike, recimo, i konkurencija ustvari inspiriše na dodatni rad", kaže doktorand matematike Mihajlo Cekić.

Doktorand fizike Aleksandar Vasiljković ističe da ima vrlo lepe utiske i da mu se mesto sviđa, te je zato ostao dugo.

"Što se tiče nekih planova za kasnije, nisam ni ja siguran. Voleo bih da se vratim u Srbiju kad završim", kaže Vasiljković.

U kosmopolitskoj atmosferi - odjeknuo je i Bregzit.

"Postoje dve jako zabrinute grupe ljudi: prvo, to su Englezi koji su svesni da će sada biti manje tržište ali i mnogo sredstava dolazi iz EU, a drugo, postoji i mnogo profesora iz EU koji sada nisu sigurni koji je njihov status ovde", dodaje Stefan Badža koji je na master studijama iz fizike.

Jedan student iz Indije je šokiran odlukom Britanaca.

"Lično nisam pogođen, jer nisam iz Evropske unije, ali mislim da će biti posledica po celu akademsku zajednicu", napominje student.

Svako od njih došao je do Kembridža velikim trudom i upornošću. Jedan od uslova je odlično znanje engleskog jezika. Zato je za mnoge zemlje u svetu ovladavanje engleskim jezikom strateški zadatak.

"Vlade širom sveta naručuju istraživanja o tome kakav je nivo engleskog jezika u njihovim zemljama. Istraživanjem su obuhvaćena ne samo deca, već i profesori, pa i roditelji kako bi se utvrdili svi faktori koji doprinose učenju jezika", napominje Agnješka Valza iz odseka Cambridge English language assessment.

Kembridž godišnje organizuje polaganje ispita za oko pet miliona kandidata iz celog sveta. Dobitnici su i prestižne kraljičine nagrade za uspešno poslovanje. Na dodeli je bila i naše gore list Ivana Vidaković, nekada profesorka na Kolarcu, a na Kembridžu naučna savetnica.

"Za mene lično i za moje kolege je najvažniji kako naši ispiti i ono što mi radimo utiču na učenike i profesore. Naši ispiti otvaruju nova vrata za putovanja, dalje poslovanje, dalje obrazovanje. Još se tačno ne zna kako će Bregzit uticati na naše ispite ali se nadamo da će Evropa ostati jedan od naših glavnih klijenata", ističe Vidaković.

Da znanje ne poznaje granice ni trenutnu politiku - svedoči viševekovna tradicija Kembridža kao najboljeg evropskog univerziteta. Uz briljantno znanje, uspeh i moć dolaze sami po sebi.

Kembridž je dao 11 milionera čije se ukupno bogatstvo procenjuje na oko 50 milijardi dolara. Ali ono što je mnogo važnije je što je Kembridž iznedrio 81 dobitnika Nobelove nagrade, više od bio kog drugog univrziteta u svetu.