Boravak Srba ka Krfu jedinstven u istoriji

Niko ne zna šta su muke teške, dok ne pređe Albaniju peške. Pre sto godina, najizdržljiviji srpski vojnici savladali su muke i iskrcali se na Krf, gde su se oporavljali i spremali da povrate deo svoje okupirane teritorije.

Istoričari su saglasni: albanska golgota i period na Krfu, jedinstveni su u istoriji i najznačajniji događaji za Srbiju tokom Prvog svetskog rata.

Istoričar Stanislav Sretenović kaže da je u trenutku kada su srpske trupe sa Vladom i kraljem došle na albansku obalu posle teške albanske golgote, one su bile jedini simbol prisustva Srba u međunarodnoj zajednici i politici.

Albansku golgotu i iskrcavanje srpske vojske na Krf, putem štampe pažljivo je pratio i svet - pogotovo zemlje saveznice.

"To je vreme velikih sukoba francuskih i nemačkih armija kod Verdena kada je trebalo podići moral tih savezničkih armija, posebno francuske, i kada je srpski slučaj služio kao vrsta stimulansa da se izdrži na frontu", rekao je Sretenović.

Kao i događaj, i stradanje je bilo bez presedana. Poginulo je više od 77.000 vojnika i 140.000 civila. Zbog gladi, tifusa, stradanja u logorima - neke su procene da je broj umrlih i do milion.

Bilo je potrebno vreme da Srbija izađe iz demografskog minusa. Ali, smatra istoričar Čedomir Antić, dogodila se velika promena u strukturi populacije - koja je pisala dalju istoriju.

"Taj put se može porediti sa Kineskim velikim maršem, sa severnim maršem u Ruskoj revoluciji, ali strašnije je jer je bilo mnogo civila", kaže Antić.

Prema njegovim rečima, srpski narod je uspeo da se obnovi posle toga, uvek se posle nekog vremena obnovi, ali toliko stradanje nije zabeleženo.

"Kao i u svim velikim ratovima, rode se novi ljudi, ali najbolji stradaju u ratu - i to je najteža posledica svega", smatra Antić.

Jedan vek od iskrcavanja će u ponedeljak biti obeležen ceremonijom na Krfu, kojoj će prisustvovati i predsednik Srbije.