Cveta crno tržište oružja

Najčešći pravci krijumčarenja vatrenog oružja ka zemljama zapadne Evrope, prema podacima policije, su granični prelazi Horgoš i Kelebija prema Mađarskoj i Batrovci prema Hrvatskoj. Oružje se često krijumčari i preko Crne Gore i BiH.

Dragutin Ilić iz Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije kaže da je u poslednjih nekoliko godina trend krijumčarenja oružja u stalnom opadanju.

"Razlog za to je sve manje oružja na tom crnom ili ilegalnom tržištu. Zemlje koje su ranije bile izvor naoružanja sve manje postaju izvor tog naoružanja zbog povećane cene tog oružja na zapadnom tržištu", objašnjava Ilić.

U ženevskom Centru za istraživanje prometa lakog naoružanja napominju da se, dok trgovci oružjem profitiraju, godišnji globalni ekonomski troškovi oružanog nasilja mere stotinama milijardi dolara, i da su ugroženi životi miliona ljudi.

Istraživač SAS-a Bendžamin King kaže da posebno zabrinjava preusmeravanje oružja iz legalnih u ilegalne tokove.

"Kada nema ozbiljne državne kontrole, pojedinci koji rade za državu mogu da prodaju oružje", ukazuje King.

To se često dovodi u vezu sa snabdevanjem terorističkih organizacija.

Nik Jenzen Džons iz australijskog SAS-a kaže da oružje, u zavisnosti od toga gde u svetu deluju, nekada kupuju na tržištu, a nekada i preko interneta.

Promet naoružanja u svetu u poslednjih pet godina porastao je za 16 odsto.

Po metodologiji koju koriste Ujedinjene nacije, procenjuje se da ilegalno tržište čini 10 do 20 odsto legalnog tržišta.

Jovana Čarapić iz Švajcarskog SAS-a navodi da, ako se uzme u obzir da je u 2012. godini Srbija prijavila promet od 52 miliona američkih dolara, može da se proceni da je crno tržište u Srbiji od 5,2 do 10,4 miliona dolara.

Pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala sarađuju sa zemljama regiona, i sa Evropolom i Interpolom.

Na osnovu broja uspešno izvedenih akcija po poternicama Interpola, prema zvaničnim podacima, srpska policija je prošle godine bila među pet najuspešnijih u svetu.

Krijumčari oružja su uglavnom već osuđivani kriminalci. U 96 odsto slučajeva to su muškarci između 20 i 30 godina, dok preostala četiri procenta predstavaljaju žene između 50 i 60 godina.