Od početka godine 2.200 zahteva za azil u Srbiji

O tome koje su zamerke na Nacrt zakona o azilu i privremenoj zaštiti za RTS govori šef Predstavništva Visokog komesarijata UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder.

Rekli ste da je povećan broj zahteva za azil u Srbiji. Po vašem mišljenju, koji su razlozi?

Razlog je taj što je Balkanska ruta zatvorena pre mesec dana. Od početka godine, 2.200 ljudi je izrazilo nameru da traži azil u Srbiji. Od njih, 270 je imalo formalno pravo da podnese zahtev.

A kada to uporedite sa prošlom godinom?

Prošle godine ih je bilo 180 u isto vreme, a pretprošle manje od 40.

Da li se dobijanje legalnog statusa izbeglice ili migranta rešava kako treba i na vreme?

Kada je ruta zatvorena, bilo je 2.000 izbeglica, sada se broj spustio na 1.000. Ukoliko se ne prijave za azil, ostaju bez legalnog statusa, mogu da postanu predmet deportacije, to naravno nije namera i ne bi bila sramota za Srbiju koja ih tretira na human način. Mi tražimo od Vlade da im da pruži privremenu zaštitu koja nije birokratska, ali zakonski moguća.

Pošto dobiju status oni moraju da se integrišu u društvo. Imamo li kapacitet za to?

Da, apsolutno, još od devedesetih u Srbiji je integrisano više od 350.000 izbeglica. Da bi se sada integrisalo nekoliko stotina, ne bi trebalo da bude veliki izazov. Složen je proces, ali nije velika nauka.

Rekli ste da morate da radite s Vladom u vezi sa ovim pitanjem?

Mislimo da sjajan timski rad između vlasti, agencija UN, nevladinih organizacija i javnosti, zbog čega se Srbija uspešno nosila sa izbegličkom krizom, može da se primeni ponovo i da uspe.

Da li ima nešto što mi možemo da uradimo da im pomognemo da se integrišu?

Oni moraju da budu priznati kao izbeglice. Graničari moraju da rade da procedure budu brže, efikasne, ne bi trebalo da ljudi čekaju mesecima, godinama da dobiju odgovor na molbu da ostanu ovde i onda ćemo asistirati u učenju jezika, obrazovanju za decu. Tada bi ove izbeglice trebalo da budu raspoređene po lokalnim zajednicama, a ne da budu smeštene u kampovima, u getoima.

Da se vratimo korak unazad, Zakon o azilu će biti promenjen. Neke od novina su da se umesto dve faze registracije uvodi jedna. Da li je ta procedura dovoljno sigurna osim što je brza?

Samo da pomenemo tri aspekta. Kancelarija za azil mora da bude dodatno ojačana, a nacrt zakona ne predviđa drugu nezavisnu instancu koju zahtevaju evropski i međunarodni standardi a koja bi trebalo da bude recimo sud. I treće, predlog zakona predviđa zadržavanje onih koji traže azil tokom procedure bez zakonske zaštite. Ovo brine, jer je novo za Srbiju, do sada je Srbija hvaljena zbog slobode kretanja, humanog tretmana. I ovo treba da se izbegne jer bi dovelo bi da Srbija padne ispod nivoa međunarodnih standarda u Evropi i globalno.