Kuda leti srpski "orao"

Primerak predstavljen na aerodromu "Batajnica" je demonstrator modernizacije, dvosedna varijanta, odnosno kako su mediji preneli, izviđačko-nastavni IJN-22, sa modifikacijama za prihvat raketa na ivicama krila.

Novi „orao" je imao montiranu "pametnu" odnosno laserski navođenu bombu, rakete vazduh-vazduh kratkog dometa R-60, vođenu raketu koja podseća na GROM-B i kontejner ispod trupa aviona, verovatno za snimanje iz vazduha. 

Domaća firma za trgovinu naoružanjem "Jugoimport SDPR", nudi potencijalnim kupcima laserski navođene bombe od 100 i 250 kilograma.

Raketa GROM-B, takođe iz arsenala "Jugoimporta", nosi bojevu glavu od 105 kilograma i maksimalni domet je 24 kilometra, kada se lansira sa visine od sedam kilometara pri brzini aviona od 720 kilometara na čas.

Ovo, pametno oružje, znatno će uvećati borbenu vrednost "orla" koji za sada od vođenih projektila, može da lansira vremešni američki "maverik".

Konstruktorski najveća novina, jesu rakete vazduh-vazduh na ivicama krila, što i proširuje mogućnosti namene aviona.

Međutim, sve ovi dodaci zahtevaju ozbiljne modifikacije na avionu osmišljenom pre više od 40 godina, u čiju je proizvodnju bila uključena cela bivša Jugoslavija, dok je motor na primer marke "rols rojs vajper".

Činjenica da Vojska Srbije raspolaže sa 31 "orlom", od kojih mnogi nisu u letnom stanju već duže vreme, otvara i pitanje snabdevanja rezervnim delovima, koji se ne menjaju kada dođe do kvara, već u precizno utvrđenom roku.

Takođe, "orao" je aviona za izvođenje borbenih dejstava u povoljnim meteorolškim uslovima danju i noću, pa bi modifikacija zahtevala i ugradnju instrumenata za letenje po magli ili gustim oblacima.

Da li "orao" može da čuva srpsko nebo

Najave iz Ministarstva odbrane da bi modernizovani "orao" mogao da se uključi u čuvanje srpskog neba, odnosno "er polising", takođe je zaintrigiralo javnost, jer se više puta ukazivalo na loše stanje srpske lovačke avijacije.

Činjenica da tokom 2015. godine zbog nedostatka akumolatora srpska lovačka avijacija nije letela, ali zbog toga nismo imali problema, može da ukazuje n činjenicu da su "orlovi" bili rezervna varijanta.

Teoretski "orao" može da čuva srpsko nebo, ali samo u određenim situacijama i to za sada samo po lepom vremenu, jer on nije napravljen da bude lovački aviona, kao što mig-21 ili mig-29.
Tehničke karakteristike govore da "orao" može da sustigne putnički ili sportski avion koji neovlašćeno leti iznad Srbije, ali mu je brzina penjanja tri puta manja od aviona mig-21 na primer.

Takođe, odnos snage, odnosno potiska motora i težine naoružanog aviona je na 50 do 60 odsto nivoa koji ima lovačka avijacija, što znatno umanjuje borbenu vrednost aviona.

Pitanje na koje ćemo dobiti odgovor, tek kada modernizovani avion dođe pred vrata timova Vojske Srbije za ispitivanje letnih karakteristika, jeste i kako će se on ponašati u vazduhu sa raketama vazduh-vazduh, koje nisu bile predviđene kada se konstruisao avion.

Poređenja radi, avioni slične namene koju danas ima "orao", kao što brazilsko-italijanski "A-eM-iks" ili ruski Su-25, imaju naoružanje vazduh-vazduh, ali samo iz nužde jer im je osnovni zadatak bombadovanje.

Međutim, u poređenju sa avionima koji čuvaju neba naših suseda, "orao" bi i sa modifikacijama bio inferioran u svakom pogledu.

Čuvanje neba, ne tiče se samo aviona, već i radara i raketnih sistema za protivvazduhoplovnu odbranu, gde Srbije dobro stoji, ali je praksa da se u slučaju nužde nijedna letelica ne obara pre nego što se uspostavi vizuelni kontakt.

Žilav avion

Srbija se svrstava u mali krug od dvadesetak zemalja koje proizvode vojne avione, ali je modernizacija "orla" veoma složen posao.

Prema saznanjima Internet portala RTS-a primerci "orla" proizvedeni početkom 90-ih, odnosno njihove konstrukcije, mogu da izdrže produženje resursa korišćenja aviona do 2032. godine.

Međutim, do sada nije bilo nikakvih najava da je RV i PVO Vojske Srbije zainteresovano za modernizaciju "orla", a za sada nema precizinijih informacija o pravcu modernizacije.

Školsko-borbena varijanta otpada, jer je Vojska Srbije ove godine posle duge pauze dobila veća finansijska sredstva za modernizaciju školsko-borbenog aviona "super galeb" koja je zbog nedostatka novca bila na čekanju.

Demonstrator modernizacije je dvosed, a vojska ima ukupno devet dvoseda, koji bi sa modifikacijom mogli da se ponude kao školsko-borbeni avioni, prvenstveno zemljama koje nemaju mnogo novca, a potrebno im je tako nešto.

Avion "orao" je nadzvučni lovac-bombarder koji su zajednički napravili Jugoslavija i Rumunija, a prvi primerak poleteo je 1974. godine. Rumunija više ne koristi svog "orla", tako da je Vojska Srbije jedini aktivni korisnik.

"Orlovi" Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije su više puta uspeli da umaknu nišanskim sistemima NATO avijacije NATO, tokom rata u Bosni i kasnije na Kosovu, koristeći taktiku veoma niskog letenja.

Prvenstvena namena "orla" i ideja konstruktora je da avion pruža blisku vatrenu podršku kopnenoj vojsci i to bombama, raketama i granatama iz automatskog topa.

Iskustva pilota govore da se "orao" pokazao kao dobar i pre svega žilav avion, a modernizacija samo može da poboljša njegove dokazano dobre karakteristike.