Dodeljena Godišnja nagrada PKB-a za naučnike i inovatore

Srđan Verbić je istakao da je ova veza nauke i privrede stara skoro 50 godina, jer PKB godišnju nagradu dodeljuje od 1968. godine , a prema njegovim rečima, tu tradiciju bi trebalo negovati.

"Cilj nam je da nauka bude izvrsna i relevantna. Pokazali smo da možemo da dostignemo visoke ciljeve", rekao je ministar.

Naveo je da je važno da u Srbiji bude što više inovacija, a naučnici kako kaže, jesu inovativni i niko ne rešava praktične tehničke probleme kao oni.

"Možda to nije najvidljivije, ali su i ovakve promocije način da nauka postane vidljivija. Privreda odaje priznanje onome što radi visoko obrazovanje", rekao je Verbić.

Ministar je posebno pozdravio i one koji su bili nominovani, ali nisu nagrađeni, i kojima je do nagrade malo nedostajalo, i koji misle da nije fer što baš oni nisu dobili priznanje.

Istakao je da ima dobrih kandidata, što znači da ne moramo da brinemo za budućnost.

Predsednik Privredne komore Beograda Milivoje Miletić rekao je da Komora promoviše znanje, a i da je želja da se ukaže na korist spajanja nauke, inovacija i privrede.

"Konkurentnost je jedno od naših glavnih ograničenja, a ovo je nabolji put da se ona poveća. Upotrebom inovacija, i to kao domaćeg resursa, postići ćemo i bolje rezultate kada je u pitanju nacionalna konkurentnost", poručio je Miletić i izrazio nadu da će ovo parterstvo trajati i u narednim godinama.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović istakao je da je velika čast zaslužiti nagradu PKB-a. Prema njegovim rečima, privreda Beograda čini 40 odsto srpske privrede, pa je zato veoma bitno da se razvija, jer je to, kako je istakao način da cela zemlja ide napred.

Takođe je važno, za ubrzan razvoj, naučno-tehnološki razvoj društva, saradnja univerziteta i privrede, kao i da se dobre ideje pretvore u komercijalne proizvode.

Nagradu za najbolju doktorsku disertaciju dobili su Snežana Tadić za rad "Modeliranje performansi integrisanih city logističkih sistema" sa Saobraćajnog fakulteta, Marija Jovović za rad "Merenje rizika pri utvrđivanju solventnosti neživotnih osiguravača", sa Ekonomskog fakulteta.

Takođe, nagradu su dobili i Jelena Arsenijević za rad "Hemijska i farmakološka karakterizacija samoniklog i gajenog Panonskog timijana, Thymus pannonicus all. (Lamiaceace)" s Farmaceutskog fakulteta i Mladen Kočica za rad "Helikoidna ventrikulna miokardna traka torrent-guasp-a kao osnova za hirurško lečenje postinfaktorno remodelovanje leve komore", sa Medicinskog fakulteta.

Nagrađen je i magistarski rad Nataše Šišaković "Korišćenje biomase javnih zelenih površina Beograda u biotehnološkoj proizvodnji komposta", sa Šumarskog fakulteta.

Dva nagrađena master rada su "Razvoj i dometi hedž računovodstva" Milutina Živanovića sa Ekonomskog fakulteta i "Optimalno prostorno i vremensko upravljanje potrošnjom u elektroenergetskom sistemu sa obnovljivim izvorima energije", Dimitrija Kotura sa Elektrotehničkog fakulteta.

Nagrade je uručio dr Dragan Duričin, predsednik žirija za doktorske teze, magistarske teze, master i diplomske završne radove.

Večeras su takođe nagrađeni i pronalasci i tehnička rešenja, a predsednik žirija za najbolje pronalaske, dizajnerska rešenja i tehnička unapređenja dr Miloš Nedeljković uručio je priznanja dobitnicima.

Nagrađen je pronalazak - Uređaj za dodavanje suvog leda pri siliranju biljaka na farmama, autora Aleksandre Ivetić, pronalazak - Uređaj za točenje i očuvanje vina, autora Miloša Miloševića i Bojana Lazića, kako i pronalazak - Nova probiotička starter kultura za humanu i animalnu primenu, autora Nataše Golić, Amarele Terzić-Vidojević, Katarine Veljović i Igora Mrvaljevića.

Za najbolja tehnička unapređenja tri ravnopravne nagrade dobili su sledeći radovi - "Korišćenje biomase javnih zelenih površina Beograda u biotehnološkoj proizvodnji komposta", Nataše Šišaković, zatim "Android aplikacija aBewape za evidenciju klizišta na terenu", autora Biljane Abolmasov, Ranke Stanković, Nikole Vulovića, Uroša Đurića, Miloša Marjanovića i Olivere Kitanović.

Nagrađen je i rad "Hibrid kukuruza crvene boje zrna - zp 7007 crveni" autora Jelene Vančetović, Milomira Filipovića, Sofije Božinović, Slađane Žilić, Valentine Semenčenko, Marije Milašinović-Šeremešić i Slavice Stanković.