Zašto škotski referendum brine Balkan

Lindzi kaže da postoji zabrinutost u odnosu na to kako bi sve ovo moglo da utiče na Balkan. "Nesumnjivo je da bi mogao da ima uticaja na Bosnu, Makedoniju, Srbiju i Kosovo. Sigurno da postoji strah da bi mogao da vodi obnavljanju regionalnih tenzija", kaže britanski stručnjak za Balkan u izjavi Tanjugu.

Ker-Lindzi kaže da nema sumnje da referendum ima i "mnogo širi uticaj".

"Već vidimo da se Katalonija priprema za svoj referendum o nezavisnosti iako u ovom slučaju ne postoji saglasnost španske vlade za njegovo održavanje", navodi viši naučni saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka.

Ker-Lindzi upozorava da referendumu u Škotskoj "mora da se pristupi veoma pažljivo, jer će ljudi hteti da znaju zašto Škoti imaju pravo da glasaju o nezavisnosti, a oni ne".

"Ako je Škotskoj dozvoljeno da postane nezavisna zemlja, onda će i druge zajednice i teritorije u Evropi pitati zašto njima nije dozvoljeno da to isto urade. To će biti pravi test za nacionalne vlade", smatra Ker-Lindzi.

Podsećajući da je Evropa zamišljena kao mesto na kome se brani demokratija, ovaj analitičar napominje da "neće dobro da izgleda ako se zaključi da evropske države negiraju ovo pravo svojim građanima".

Komentarišući mogući ishod referenduma, Ker-Lindzi kaže da preovladava mišljenje da će Škotska jasno da glasa protiv nezavisnosti, ali podseća da poslednja istraživanja pokazuju da je odnos između onih "za" i "protiv" nezavisnosti mnogo tesniji od očekivanog.

"U ovom trenutku, svi pokazatelji govore da će ljudi u većini da glasaju za ostanak u zajednici", napominje on i dodaje da "postoji veoma mala mogućnost da se 19. septembra probudimo i vidimo da je došao kraj Britanije kakva je ona sad".

Ker-Lindzi kaže i da "niko ne sumnja da Škotska može da bude nezavisna zemlja, ali pitanje je da li joj je bolje da ostane u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva ili da nastavi put sama".

"Škotska bi brzo postala ravnopravna u međunarodnoj zajednici"

Smatra da bi samostalna Škotska postala ravnopravni član međunarodne zajednice "ubrzo posle njenog proglašenja nezavisnosti", što je planirano za mart 2016. godine.

"Mislim da bi pristupila Ujedinjenim nacijama i pridruženim organima i institucijama u roku od nekoliko dana. Ali, ipak ostaje pitanje njenog članstva u EU mada sam uveren da će postojati politička volja da se i to reši na manje komplikovan način nego što to neki tvrde", navodi Ker-Lindzi.

Britanski stručnjak smatra da je realno očekivati da se vode paralelni procesi o izlasku Škotske iz Britanije i njenog prijema u EU.

Kristof Bender, potpredsednik Inicijative za evropsku stabilnost (ESI), smatra da je slučaj Škotske drugačiji od ostalih.

"Tamo nije bilo represije nad stanovništvom kao na Kosovu, nije intervenisala neka susedna država kao na Krimu, nije bilo rata kao u Abhaziji i Južnoj Osetiji", ocenio je Kristofer.

U Škotskoj niko ne strahuje od vojne akcije niti od stranog uplitanja, a London je već jasno stavio do znanja da će poštovati rezultate referenduma, navodi Bender, ocenjujući da ni sa međunarodnim priznavanjem ne bi bilo problema.

"Sve to čini Škotsku prilično drugačijom od svih drugih nedavnih slučajeva otcepljenja", ocenjuje Bender uz zaključak da je reč o "zrelom" načinu rešavanja jednog takvog pitanja.

On primećuje da su rezultati anketa toliko "tesni" da je teško predvideti ishod referenduma.

"Nema lakog odgovora na pitanje šta bi bilo bolje", rekao je Bender, odgovarajući na pitanje da li bi Škotima bilo bolje da se otcepe od Velike Britanije ili da ostanu u njenom sastavu.

Tokom proteklih meseci, podsetio je Bender, intenzivno se debatovalo o različitim aspektima kao što su ekonomska i administrativna pitanja, ali i pitanje članstva u EU i koliko bi bilo teško ponovo pregovarati o članstvu.

"Obe strane imaju neke dobre argumente. Sada će ljudi odlučiti koji od tih argumenata su im važniji", smatra Bender i ističe da je dobra strana u vezi sa referendumom to što, uprkos ljutim neslaganjima među Škotima, i nezavisnost i ostanak u sastavu Velike Britanije mogu da budu održive opcije.

"Nijedna opcija ne predstavlja realnu pretnju ni po koga", zaključuje analitičar ESI, sa sedištem u Beču.

Njegov britanski kolega podseća da su odnosi između Škotske i Engleske oduvek bili veoma komplikovani. Ker-Lindzi kaže da ima puno faktora koji idu u prilog nezavisnosti.

"Važan element je veoma različita politička kultura koja postoji između Škota i Engleza, a razlike su se godinama još više uvećavale", kaže britanski analitičar i podseća i na druge faktore razmimoilaženja poput stava prema EU.

Proevropska orijentacija Škotske

"Iako se ne prikazuje često da su Škoti proevropski orijentisani, jasno je da oni imaju mnogo pozitivniji stav od Engleza", kaže Ker-Lindzi.

On dodaje da je priča u vezi sa referendumom oko izlaska Britanije iz EU "sigurno zabrinula ljude jer će na svakom glasanju Engleska biti ta koja će odlučiti, a ne Škotska".

"Drugim rečima, Škotska bi mogla da bude izbačena iz EU, čak i ako bi većina Škota glasala za ostanak", objašnjava on.

Ker-Lindzi navodi da je priča oko nezavisnosti vezana i za pitanje kontrole nad sopstevnim poslovima.

"Vođe kampanje za nezavisnost su istakli da se ne glasa o odvajanju od Britanije, već o tome da imaju mogućnost da sami donose odluke o vlastitoj budućnosti", podseća Ker-Lindzi.

Kako ističe, u slučaju odvajanja Škotske, moralo bi mnogo stvari da se "raščisti", poput valute koju bi nezavisna zemlja koristila - da li bi ostala na britanskoj funti ili bi uvela novu valutu.

"Tu je i pitanje penzija, zdravstvenih usluga, nacionalnog javnog servisa, vojske, nacionalne imovine, ambasada...", navodi britanski analitičar neka od pitanja koje bi se našla pred Londonom i Edinburgom i kaže da će to biti deo "dugog procesa" i navodi slučaj bivše Jugoslavije gde nisu sva pitanja rešena.

"Veoma je teško sa sigurnošću reći šta će se desiti, ali izgleda da nas čekaju neki veoma interesantni dani ako Škotska sledeće sedmice glasa za nezavisnost", zaključuje britanski stručnjak.