Produžen režim bescarinskog uvoza

Evropski parlament usvojio uredbu kojom se režim bescarinskog uvoza robe iz zemalja Zapadnog Balkana produžava do 2015 godine. Odluka o produženju tog režima primenjuje se retroaktivno od 1. januara ove godine.

Reč je o skoro svim proizvodima iz zapadnobalkanskih zemalja koje tu povlasticu uživaju još od septembra 2000. godine, saopštila je Evropska komisija, prenosi Beta.

Celokupan zapadnobalkanski izvoz u EU predstavlja manje od jednog odsto ukupnog uvoza država Unije.

Za Srbiju, isto kao i za ostale zemlje regiona koje već primenjuju prelazne trgovinske mere o postepenom ukidanju carina i kvota sa EU u sklopu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, biće usaglašen taj trgovinski prelazni sporazum i režim slobodnog uvoza u EU.

To bi značilo da će većina proizvoda biti pod prelaznim trgovinskim režimom, a biće još uvek na snazi ograničenja EU za neke "osetljive proizvode", pa će biti zadržane nešto promenjene kvote za uvoz vina, bejbi-bifa i ribe iz Srbije.

Najviše koristi od nastavka tog režima ima Kosovo, jer nema nikakav ugovorni odnos s EU. Međutim, izvoz Kosova u EU je izuzetno nizak i u prošloj godini je iznosio sto miliona evra, dok je uvoz iz EU na Kosovo dostigao 600 miliona evra.

Srbija je, prema podacima EU, u 2010. godini u zemlje Unije izvela robu u vrednosti od 4,1 milijarde evra, a uvezla za 7,4 milijarde evra, dok je hrvatski izvoz bio 4,9 milijardi evra, a uvoz 10,3 milijarde.

Crna Gora je u 2010. godini u Uniju plasirala proizvode u vrednosti od 200 miliona evra, a uvezla za 500 miliona evra, a Bosna i Hercegovina je izvezla robe u vrednosti dve milijarde evra, dok je uvoz iz EU iznosio 3,1 milijardu evra.

Vrednost izvoza Makedonije na tržište Unije u prošloj godini je bila 1,7 milijardi evra, a uvoza 2,4 milijarde, dok je Albanija izvezla robe za 900 miliona evra, a uvoz iz EU je bio 2,1 milijardu evra.

Evropski parlament je sa 605 glasova "za" i 20 "protiv" usvojio rezoluciju kojom se potvrđuje predlog Evropske komisije o produžetku ovog režima uvoza preko 90 odsto proizvoda iz zemalja Zapadnog Balkana u Uniju.

Poslanici EP-a su u raspravi tražili uveravanja da će Evropska komisija moći da stavi van snage te povlastice za Zapadni Balkan ako bi se ispostavilo da posebno uvoz poljoprivrednih proizvoda i ribe izaziva ozbiljnije poremećanje na tržištu EU.