Gorka godina za šećer

Ratari su šećernom repom posejali samo 55 hiljada hektara, što je za četvrtinu manje nego prošlog proleća. I pored povećane otkupne cene repe, poljoprivrednicima je kukuruz privlačniji, jer očekuju veću zaradu.

U šećeranama najavljuju da će, zbog smanjenih setvenih površina, biti manje repe, pa neće moći da proizvedu dovoljne količine šećera za domaće i strano tržište.

Dobra cena kukuruza od dvadesetak dinara za kilogram opredelila je najveći broj poljoprivrednika za proizvodnju tog useva.

"Kukuruz se pokazao, soja isto tako, što nam odgovara finansijski. Da je cena repe odgovarajuća, verovatno bismo je više sejali", istakao je Dragan Latinković iz Žablja.

"Imaću 50 hektara repe. Cena je veoma povoljna, može dobro i da se zaradi na tome. Ako čovek ulaže u repu, ima i dobar prihod", smatra Erne Vajda iz Kanjiže.

Prošle godine otkupna cena šećerne repe bila je 2,8 dinara, a ove četiri dinara za kilogram. I pored toga, zemljoradnici su manje zasejali slatki koren, jer je za tu proizvodnju potrebno uložiti više rada, ali i para.

"Ove godine možemo da očekujemo znatno manju proizvodnju šećera nego prethodne, iz dva razloga. Prvo, manje je repe posejano. Drugo, prethodna godina je bila rekordna po prinosima, a ne možemo da očekujemo da će se ponoviti", kaže Ljubiša Radenković iz šećerane "Te-To Senta".

Pre dve godine proizvedeno je 460 hiljada tona šećera, prošle skoro pola miliona tona, a ove će ga, prema procenama proizvođača, biti samo 350 hiljada tona.

Za domaće tržište godišnje je potrebno 220 hiljada tona šećera. Prvi put posle šest godina, od kako izvozimo šećer na tržište Evropske unije, najverovatnije nećemo ispuniti odobrenu kvotu od 180 hiljada tona.