Velika kriza malih preduzeća

Mala i srednja preduzeća su u protekle dve i po godine ugasila 227.000 radnih mesta, a ove godine situacija je još gora. Međutim, Vlada za sada ne saopštava mere kojima će poboljšati uslove poslovanja takvih preduzeća, koje je premijer Mirko Cvetković najavio pre desetak dana.

Najveći danak krizi platila su mala preduzeća, sa 87.000 otpuštenih radnika. Olivera Jović iz Informacionih tehnologija u Leskovcu kaže da je od 17 radnika izgubila 10, a da se to dešava i u drugim preduzećima.

"Ogroman je gubitak radne snage. Ili sami odlaze, ili dolazi do otpuštanja, jer nema priliva. Dešava se da imamo veći problem nego 2010. godine", navodi Jovićeva.

Privrednici imaju mnogo problema, od dugova, monopola, inflacije i kursa, nepoštovanja zakona do toga da novac za isporučenu robu čekaju i po 250 dana.

"Zakon o obezbeđenju plaćanja je apsolutno neophodan uslov, ne samo za borbu protiv inflacije, već i za zaštitu malih preduzeća od monopolista i svih preduzeća od države", smatra ekonomista Nebojša Katić.

Ekonomista Vladimir Gligorov kaže da su ključne nelikvidnosti kod velikih preduzeća i kod države, a da su mala i srednja preduzeća žrtve toga, jer su oni snabdevači, prodavci ili potraživači novca i u manjoj meri su zaduženi, jer im je teško da dođu do kredita.

U Ministarstvu ekonomije od privrednika očekuju predloge šta da se uradi da bi oni lakše poslovali.

"Određene poreske olakšice, makar privremenog tipa, to je jedan od njihovih predloga, o kojem ostaje da razgovaramo sa Ministarstvom finansija, a sa druge strane su sistemski zakoni o zanatstvu, o privrednim društvima", kaže ministar ekonomije Nebojša Đirić.

Zbog toga što pola miliona ljudi radi na crno, privrednici su predlagali da se na zarade do 30.000 dinara porezi i doprinosi umanje 30 odsto, što, prema rečima Milana Kneževića iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, nije naišlo na razumevanje.

U Asocijaciji smatraju i da će poreska reforma, kao najneophodnija mera, čekati novu vladu.

Ekonomisti i privrednici se slažu da u predizbornoj godini nije realno očekivati krupne reforme, ali smatraju da bi mogle da se smanje lokalne takse i birokratske procedure, i uspostavi socijalni dijalog proizvođača i Vlade.