Nobelova nagrada trojici ekonomista

Dva američka i jedan britansko-kiparski ekonomista su dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju, koja im je dodeljena za rad na objašnjenju kako na nezaposlenost, slobodna radna mesta i plate utiču regulativa i politika, saopštio je danas švedski Komitet za dodelu Nobelovih nagrada.

Švedska kraljevska akademija nauka je objavila da se nagradom od deset miliona švedskih kruna (1,5 miliona dolara) odaje priznanje Piteru Dajmondu, Dejlu Mortensenu i Kristoferu Pisaridesu "za analizu tržišta sa frikcijama u tražnji".

Nobelova nagrada za ekonomiju, koja nosi zvanični naziv "Nagrada Švedske banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela", ustanovljena je 1968. godine. Ona nije deo prvobitne grupe nagrada navedenih u testamentu švedskog pronalazača i tvorca dinamita, Nobela.

U objašnjenju za dodelu Nobelove nagrade Dajmondu, Mortensenu i Pisaridesu, Komitet je naveo: "Ovogodišnji laureati su razvili teoriju koja može da odgovori na pitanja zašto istovremeno ima tako veliki broj nezaposlenih, toliko mnogo slobodnih radnih mesta i kako ekonomska politika može da utiče na nezaposlenost. Osim u slučaju tržišta rada, ta teorija je primenjiva i na druga tržišta."

"Na mnogim tržištima kupci i prodavci nisu uvek u direktnom kontaktu. To se tiče, između ostalog, poslodavaca koji traže zaposlene i radnika u potrazi za poslom. Budući da potraga zahteva vreme i resurse, to stvara frikciju na tržištu. Na takvim tržištima će tražnja nekih kupaca ostati neispunjena, a neki prodavci neće prodati onoliko koliko budu želeli. Tako će na tržištu istovremeno postojati i nepopunjena radna mesta i nezaposlenost.", objašnjava švedski Komitet.

U tekstu se takođe navodi: "Ovogodišnja tri laureata su formulisala teoretski okvir tržišta sa tražnjom. Dajmond je izvršio analizu osnova tih tržišta. Mortensen i Pisarides su proširili tu teoriju i primenili je na tržište rada."

"Modeli laureata nam pomažu da shvatimo kako regulativa i ekonomska politika utiču na nezaposlenost, slobodna radna mesta i plate. To može da se odnosi na visinu beneficija u okviru pomoći za nezaposlene ili propise vezane za zapošljavanje i otpuštanje. Jedan od zaključaka je da velikodušnije beneficije za nezaposlene rezultiraju višom stopom nezaposlenosti i dužim periodom traženja posla", naveo je Nobelov komitet.

"Osim na tržištu rada, teorija tražnje može da se primenjuje u mnogim drugim oblastima, posebno na tržištu nekretnina. Broj kuća na prodaju varira, kao i vreme potrebno da kuća nađe kupca i da se strane dogovore o ceni. Teorija tražnje se takođe koristi za istraživanja monetarne teorije, ekonomije javnog sektora, finansijske, regionalne i porodične ekonomije", dodaje se u saopštenju.

Među dobitnicima Nobelove nagrade za ekonomiju tokom protekle decenije su i čuveni američki ekonomisti Pol Krugman (2008), Edmund Felps (2006) i Džozef Stiglic (2001), a zanimljiv je podatak da je velika većina laureata u toj kategoriji poslednjih deset godina iz Sjedinjenih Američkih Država.