Počela izgradnja "Severnog toka"

Blizu granoce sa Finskom u ruskom gradu Viborgu počela je izgradnja gasovoda "Severni tok", koji će preko Baltičkog mora povezivati Rusiju i Nemačku. Radove je svečano otvorio ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Svečanosti, pored ruskog predsednika prisustvuju ugledne evropske ličnosti, među njima nemački kancelar Angela Merkel i holandski premijer Jan Peter Balkenende, preneo je Bi-Bi-Si.

Medvedev je reka o da je "Severni tok" primer vrlo efikasne međunarodne saradnje u energetskom sektoru i dodao da gasovod otvara nove mogućnosti za razvoj transnacionalne energetske infrastrukture i zajedničku eksploataciju gasnih polja.

"Gasovod "Severni tok" obezbediće direktno i konstantno snabdevanje zapadne Evrope ruskim gasom, zaobilazeći tranzitne teritorije. Sa našim susedima na zapadu već 40 godina sarađujemo u gasnom sektoru. Nadam se da da ćemo imati dobre rezultate," naglasio je ruski predsednik.

Medvedev je istakao da će gasovod zapadu ovbezbediti isporuke energenata po "razumnim cenama".

Trasa gasovoda "Severni" tok omogućiće ruskim izvoznicima da pri isporukama gasa za zemlje EU zaobiđu Ukrajinu.

Proteklih godina, spor Moskve i Kijeva oko naplate gasa i transporta preko ukrajinske teritorije u više navrata je izazivao poremećaje u snabdevanju evropskih potošača.

Severni tok zaobilazi i teritoriju drugog ruskog suseda Poljske, čiji su zvaničnici izrazili zabrinutost da bi novi gasovod mogao da poveća energetsku zavisnost njihove zemlje od Rusije, a u Britaniji mediji ocenjuju da će novi gasovod još više povećati evropsku zavisnost od ruskog gasa.

Direktna veza Rusije i Nemačke

Urednik časopisa "Ekonomist" Edvard Lukas smatra da je najvažnija odlika "Severnog toka" to što direktno povezuje Rusiju i Nemačku.

"Rusiji je to vrlo važno, jer joj je dosta stalnih problema sa tranzitnim zemljama, prvenstveno sa Ukrajinom. Isti je slučaj i sa Nemačkom. Projekat je, dakle, u interesu te dve zemlje, ali ne i drugih. Poljska, na primer, strahuje da bi Rusija, pošto može da snabdeva Nemačku direktno, mogla da ukine isporuke Poljskoj. Severni tok je komercijalno opravdan, ali je politički sporan", ocenio je Lukas.

"U međuvremenu, Nemačka je pridobila podršku Švedske i Finske, a projektu je pristupila i Holandija, čime je Berlin još jednom pokazao koliko je moćan i uticajan kada nešto želi da postigne", izjavio je Lukas.

Nemačka će "Severnim tokom" dobijati ruski gas po ceni ne većoj od novog kopnenog gasovoda, koji je bio potreban, ali bez plaćanja troškova tranzitnim zemljama.

Ukupna vrednost projekta iznosi 10 milijardi dolara, od čega će oko 30 odsto investirati akcionari konzorcijuma, a preostalih 70 odsto su krediti, preneli su ruski mediji.

Za finansiranje izgradnje prve faze projekta obezbeđeno je 5,3 milijarde dolara od 26 međunarodnih banaka, s tim što je period otplate kredita od deset do 15 godina.

Puštanje u rad prve linije gasovoda, kapaciteta 27,5 milijardi kubnih metara godišnje, planirano je za kraj 2011. godne, a izgradnjom druge linije do 2012. kapaciteti će biti udvostručeni na 55 milijardi kubnih metara.