Koliko košta falsifikovana roba

Iako je 74 odsto građana svesno da falsifikovani proizvodi mogu biti štetni po zdravlje i bezbednost, više od polovine ispitanih se u nekom momentu opredelilo za kupovinu falsifikata, pokazuju rezultati ankete o stavovima građana Srbije. Među robom sa lažnom etiketom na domaćem tržištu najviše je odeće, obuće, auto-delova, ali ima i hrane, pića i lekova. Uglavnom je nekvalitetna, a može biti i opasna.

Prodajom falsifikovane robe gube proizvođači originala, potrošači, nacionalna ekonomija. Pošto je najčešće u nelegalnom prometu, izbegava se plaćanje poreza.

U jednoj od organizacija potrošača smatraju da carinici i tržišni inspektori nisu dovoljno obučeni da razlikuju plagijate od originala.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da oni to rade na osnovu dojave ili na osnovu sumnjivih papira, a sve ostalo, kako kaže, prolazi.

"Dešavalo se da carina, kad oduzme neku robu, čak nije ni svesna da je u pitanju plagijat, onda ona tu robu prodaje i ta se roba nađe u legalnim trgovinama", kaže Papović. 

U Upravi carina kažu da o prodaji nelegalne robe, koja može biti i falsifikovana, konačnu odluku donosi sud. A kada carinici posumnjaju da je roba za koju postoji uvozna dokumentacija falsifikovana, jedino što mogu jeste da je privremeno povuku.

Ako nosilac prava intelektualne svojine utvrdi da nije original, a ne dogovori se sa uvoznikom o uništavanju robe ili ne pokrene postupak pred sudom protiv uvoznika, moguće je da se falsifikovana roba nađe u prometu.

Danka Jovanović iz Uprave carina Srbije kaže da sumnjiva roba za koju nije utvrđena povreda prava mora biti puštena na slobodno raspolaganje uvozniku i deklarantu.

"O konačnom statusu zaplenjene robe sud donosi odluku, odnosno nosioci prava, a u najvećem broju slučajeva ona se uništava", kaže Jovanović.

U tržišnoj inspekciji kažu da falsifikovanu robu najviše pronalaze u nelegalnom prometu, i to najčešće u većim gradovima i na pijacama. Uprkos tome što su, tvrde, od početka godine oduzeli oko 55.000 falsifikovanih predmeta, takvu robu je moguće kupiti gotovo na svakoj pijaci.

Goran Macura iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija rekao je da ima mnogo više trgovaca nego što ima inspektora, tako da inspektori niti mogu doći na sve pijace, niti mogu doći do svih trgovaca.

"Mi se trudimo da tamo gde mislimo da je najugroženije i gde imamo određene zahteve nosioca prava prvenstveno i nastupamo, kao i tamo gde je ugrožena bezbednost potrošača", kaže Macura.
Zaštita prava intelektualne svojine je važna oblast i za pridruživanje Evropskoj uniji. Unija pomaže Srbiji kroz finansiranje projekata.

Frejk Janmat iz Delegacije EU u Srbiji kaže da su srpski zakoni u toj oblasti u velikoj meri usklađeni sa evropskim zakonima.

"Međutim, najveći izazov leži u njihovom sprovođenju. Dobro je to što Vlada Srbije namerava da formira jedno koordinaciono telo koje će se baviti uspostavljanjem bolje saradnje između različitih institucija, od carine, preko policije, tržišne inspekcije i drugih",kaže Frejk Janmat.

Pored obučenih inspektora, savremene opreme, efikasnih kontrola, neophodno je raditi na podizanju svesti potrošača o mogućim opasnostima falsifikovane robe.