Читај ми!

Pola veka "Đerdapa"

Plan Vlade je da Srbija ponovo postane izvoznik struje, za šta je neophodna izgradnja novih energetskih kapaciteta, rekla je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović na svečanoj akademiji u Kladovu.

Na obeležavanju 50 godina od početka izgradnje Hidroelektrane "Đerdap 1", Zorana Mihajlović je rekla da je izgradnja Hidroelektrane "Đerdap 3" jedan od strateških projekata.

"Obeležavamo danas 50 godina od početka radova na Hidroelektrani 'Đerdap' i to je za Srbiju bio veoma značajan i ogroman graditeljski poduhvat, i tada i danas, ali ono što je opomena za sve nas jeste da moramo da gradimo i da se bavimo proizvodnjom električne energije", rekla je Mihajlovićeva, prenosi Tanjug.

Na pitanje kada će početi izgradnja "Đerdapa 3", Mihajlovićeva je rekla da se o tom važnom projektu govori već dugi niz godina, a da su pre oko godinu i po dana počeli prvi razgovori sa Rumunijom, bez obzira na to što će ta hidroelektrana biti na srpskoj strani.

"Verujem da smo blizu toga da razgovaramo i sa potencijalnim partnerima koji bi ušli u izgradnju takvog projekta. To je za Srbiju značajno, jer bi nam to omogućilo i da utičemo na cenu električne energije u regionu", rekla je Mihajlovićeva.

Svečanoj akademiji u Kladovu prisustvovali su i ministar energetike Aleksandar Antić, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin i direktor EPS-a Aleksandar Obradović.

Antić je rekao da će završetkom remonta svih šest generatora u hidroelektrani "Đerdap 1" njihova snaga biti povećana za 90 megavata, što će značajno uticati na elektroenergetsku stabilnost zemlje.

Obradović je istakao da se remonti na svim proizvodnim sistemima odvijaju u skladu sa planovima i da se čine maksimalni napori kako bi sistem, nakon majskih poplava što spremniji dočekao zimu. Ukazao je da su u ovom trenutku akumulacije hidroelektrana i deponije uglja za termoelektrane "daleko iznad planiranih", navodi se u saopštenju Ministarstvu.

Premašen mesečni dinamički plan 

Hidroelektrana "Đerdap 1" proizvela je u avgustu 525 miliona kilovat-časova električne energije, tako da je mesečni dinamički plan od 328 miliona kilovat-sati struje premašen za čak 60 odsto, saopštila je Služba za informisanje te kompanije.

Od početka godine hidrocentrala kod Kladova EPS-u je isporučila 3,7 milijardi kilovat-sati struje ili šest odsto više od plana za ovaj period u godini.

Pri trenutnom dotoku od 4.800 kubika vode u sekundi naša najveća hidrocentrala dnevno proizvodi 14 miliona kilovata struje.

Norma za septembar je 253 miliona, a to podrazumeva prosečnu dnevnu proizvodnju od oko osam miliona kilovat-časova električne energije.

Hidroenergetski i plovidbeni sistem "Đerdap 1", kompleksan je i višenamenski objekat, izgrađen 10 kilometara uzvodno od Kladova odnosno na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more.

Izgradnja tog sistema počela je 7. septembra 1964. godine, a prvi agregati pušteni su u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno i na srpskoj i rumunskoj strani.

To je i dalje najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara, a reč je o simetričnoj konstrukciji, projektovanoj tako da i Srbija i Rumunija, koje deli Dunav, raspolažu istim delovima glavnog objekta.

Obe zemlje imaju po jednu elektranu, brodsku prevodnicu i po sedam prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. Simetralu objekta čini državna granica.

U elektrani je montirano šest hidroagregata, a ukupna snaga elektrane je 1.026 megavata.

Hidroagregati su sa takozvanim Kaplanovim turbinama, čiji prečnik kola iznosi oko 9,5 metara i do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.

Obe elektrane su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani i obratno.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 30. октобар 2024.
9° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи