Jugoistočna Evropa izašla iz recesije

Zemlje jugoistočne Evrope izašle su iz recesije, pokazuje najnoviji izveštaj Svetske banke. Do oporavka regiona, koji čine Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Albanija doveo je rast izvoza u kojem prednjači Srbija, ali i rast poljoprivredne proizvodnje. Glavni problem za sve zemlje i dalje je visoka nezaposlenost.

Kraj godine i končano zeleno svetlo. U plusu su ekonomije zemalja jugoistočne Evrope, za razliku od evrozone gde je još recesija.

Srbija će imati srednji rast ove godine. U poređenju s drugim zemljama, među kojima najbolje stoji Makedonija, rast srpske ekonomije iduće godine biće sporiji i zavisiće od banaka i Brisela.

Glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović kaže da se stanje kredita stalno smanjuje i kretanje prema stanovništvu i privredi je sve manje i manje.

"S druge strane, ukoliko bi razgovori sa Evropskom unijom bili ubrzani, to može da smanji percepciju rizika za ulaganje u našu zemlju i to može da nadomesti smanjenje kreditne aktivnosti povećanim prilivom kapitala i da to eventualno da neki zamajac našem rastu", naveo je Šestović.

Ove godine jedna dobra i jedna loša vest za Srbiju - dobra je da je zahvaljujući "Fijatu" ostvaren najveći rast izvoza u regionu. Loša vest je da je stopa nezaposlenosti od 25 odsto i dalje visoka. Pitanje je hoće li tako i da ostane.

Šestović je rekao da je rast koji smo imali ove godine uglavnom bio iz poljoprivrede i prerađivačke industrije. "To su radno-intenzivne delatnosti, pa je moguće da će doći do određenog pada nezaposlenosti", smatra Šestović.

Čitav region muku mučio sa dugom. U Srbiji je ove godine čak i smanjen, ali pre svega jer se privatni sektor manje zaduživao u inostranstvu.

"U poređenju sa regionom bitno je reći da smo najbolje prošli u pogledu priliva stranih direktnih investicija u prethodnih nekoliko godina zato što su one otišle u proizvodne delatnosti. To se sad reflektuje pomoću velikog izvoza. Više od dve trećine našeg izvoza dolazi od stranih investitora", rekao je Šestović.

Iako se čini da pomaka ima, ekonomisti su oprezni u prognozama. Svima u regionu je zajedničko to da brzina oporavka zavisi od brzine strukturnih reformi, a što, konačno, zavisi od političke volje.