2023. - godina u kojoj je Novak Đoković odgovorio na pitanje ko je najbolji svih vremena

Teniska 2023. bila je kao nova epizoda pomalo izanđalog stripa o superherojima. Već mnogo brojeva je izašlo, sve priče su ispričane, sve teme obrađene i svi zlikovci pobeđeni. Publika se umorila. Kada saga uđe u takvu kolotečinu, trik kojeg se scenaristi najčešće hvataju je stvaranje novih i savremenijih arhineprijatelja. Ipak, jedno se nikada ne menja – koliko god bili novi, mladi i savremeni, glavni junak ih na kraju sve pobedi.

Novak Đoković je u 2023. dobio nove "arhineprijatelje". Većinu starih odavno je ispratio na stranice na kojima se pojavljuju samo sporedni likovi, a prvi put još od 2005. prošla je godina u kojoj nije odigrao nijedan meč protiv Rafaela Nadala. I pored svih najava velikog povratka, deluje da je Špancu ostalo samo da izabere na kojem će se turniru oprostiti od tenisa.

Najčešće je Super Novak (po četiri puta) rekete minule godine ukrštao sa 16 godina mlađim Karlosom Alkarazom i 14 godina mlađim Janikom Sinerom – poletarcima sa kojima do pre godinu dana nije odigrao više od dva meča u karijeri, našpanovanim da umesto njega ogrnu superherojski plašt.

Još uvek su daleko od toga. Teniski podmladak nije sprečio Đokovića da mu godina u kojoj je napunio svojih 36 bude jedna od najuspešnijih u karijeri i ona nakon koje će odgovor na pitanje ko je najbolji teniser svih vremena imati samo jedan tačan odgovor.

Osma godina ispraćena na vrhu ATP liste

Super Novak je u 2023. učestvovao na 12 turnira (13 računajući Dejvis kup). Ostvario je 56 pobeda i sedam puta izgubio. Prevedeno u setove – 144 ih je osvojio, a 32 prepustio protivnicima, po čemu mu, sa 82 odsto uspešnosti, nije bilo ravnog na ATP turu.

Plasirao se u osam finala i osvojio sedam pehara - bio je najbolji na više od polovine turnira na kojima je izašao na teren.

Samo 2011. i 2015. Novak je doneo više trofeja u svoje vitrine, pa minula godina po uspešnosti deli treće mesto sa 2013, 2014. i 2016, tokom kojih je takođe podigao po sedam pehara.

Na spisak ukupno 98 osvojenih titula u karijeri, Đoković je u 2023. dopisao trijumf na turniru serije 250 u Adelejdu, dva mastersa – Sinsinati i Pariz, tri grend slema – Australijan open, Rolan Garos i Ju-Es open i Završni turnir u Torinu.

Godinu je, osmi put u karijeri, završio kao broj jedan na ATP listi, čime se niko drugi ne može pohvaliti (Federer je ostao na šest), a to nije jedini rekord kojim je nadmašio samog sebe i učinio ga još nedostižnijim budućim generacijama tenisera.

Niko pre Đokovića nije odigrao 36 grend slem finala, niko nije najmanje 88 puta pobedio na svakom od četiri najprestižnija turnira, niko nije osvojio 40 masters titula, niko nije odigrao 58 finala mastersa, niko ko je više od 500 puta izašao na teren nema 83,62 odsto pobeda (1087-213), niko nije 257 puta savladao tenisere koji su među prvih deset na ATP listi i niko nije osvojio Australijan open deset puta.

Na nekim drugim statističkim tabelama, Đoković je u 2023. nadmašio prethodne lidere - odigaro je svoje 47. grend slem polufinale (jedno više od Federera), sedmi put je osvojio Završni turnir (jedan više od Federera), kompletirao je treći karijerni grend slem (Emerson, Lejver i Nadal imaju po dva) i prvi je teniser u istoriji koji je osvojio najmanje tri grend slema na svakoj od tri podloge (Vilander i Nadal su osvojili najmanje po dva).

I ono najvažnije – sa 24 osvojene grend slem titule, Đoković je pretekao Nadala koji je ostao na 22. Kada se tome doda da je oborio i rekord Štefi Graf od 377 nedelja na prvom mestu, po čemu je, nakon što je još 2021. nadmašio Federerovih 310, najdugotrajniji broj jedan i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, svaki argument da je bilo ko drugi najbolji teniser svih vremena dobija težinu dokaza da je Zemlja ravna ploča koju na oklopu nosi kornjača.

Finale mastersa u Sinsinatiju - meč godine

U teniskom stripu sa Đokovićem u glavnoj ulozi nije dobra samo priča, nenadmašni su i elementi akcije i trilera.

ATP je za najbolji meč godine proglasio finale mastersa u Sinsinatiju u kojem je Đoković pobedio Karlosa Alkaraza rezultatom 2:1 (5:7, 7:6(7), 7:6(4)) posle tri časa i 49 minuta igre.

Super Nole je spasao meč-loptu, a potom trijumfovao u najdužem meču na dva dobijena seta još od 1990. godine.

Među najboljih pet, mesto su našla još dva meča u kojima je na jednoj strani mreže bio najbolji teniser sveta – druga na listi je pobeda Janika Sinera nad Đokovićem u grupnoj fazi Završnog turnira u Torinu rezultatom 2:1, dok je na četvrtom mestu duel Novaka i Korde u finalu Adelejda – preokret posle kojeg je Srbin podigao prvi pehar u 2023.

Pirova pobeda Alkaraza i razočaranje u Malagi

Ipak, nema dobrog stripa sa zanimljivim zapletom bez scena u kojima je glavni junak na kolenima, naizgled pobeđen i nemoćan, ali samo da bi se par stranica kasnije vratio jači nego ikad.

Poraz u finalu Vimbldona od Karlosa Alkaraza (3:2), koji ga je, ispostaviće se, sprečio da dođe do kalendarskog slema, bio je povod mnogima da na sva zvona proglase da se konačno pojavio taj koji će Đokovića ispratiti u penziju.

Objašnjavali su da je Karlito probio psihičku barijeru igranja protiv Đokovića, da mu je "ušao u glavu" i da ne planira da izađe.

Epilog nekoliko stranica kasnije – Vimbldon je poslednje što je Alkaraz osvojio u 2023, Đoković je nakon poraza u Londonu podigao četiri pehara, a Alkaraza je pobedio gde god ga je video – u finalu Sinsinatija i polufinalu Završnog turnira u Torinu.

Mnogo manje su boleli, i mogu se podvesti pod tempiranje forme za najvažnije turinire, porazi od Danila Medvedeva u finalu turnira u Dubaiju, Lorenca Muzetija u ranoj fazi Monte Karla i Holgera Runea u četvrtfinalu Rima.

Samo zbog uskraćene prilike da ga još koji dan gledaju u Banjaluci, mogu Novakovi navijači da mu zamere što je izgubio od Dušana Lajovića već u četvrtfinalu prvog izdanja Srpska opena.

Kraj godine pomalo je pokvario i razočaravajući poraz od Janika Sinera, i to nakon tri propuštene meč lopte, u polufinalu Dejvis kupa u Malagi zbog kojeg je Srbija, uprkos ambicioznim i euforičnim najavama selektora Troickog i članova reprezentacije, još uvek ostala na jednoj osvojenoj "salatari" – premalo u poređenju sa kvalitetom i renomeom srpskog tenisa u poslednje dve decenije.

Na vrhu liste prioriteta – Olimpijske igre u Parizu

Iako najbolji svih vremena, bez potrebe da bilo šta dokazuje, daleko od toga da pred Đokovićem i u novoj godini neće biti ambiciozni ciljevi i veliki izazovi.

Na vrhu liste prioriteta – Olimpijske igre u Parizu i nova (izvesno i poslednja) prilika da Novak osvoji dugo željenu i iščekivanu zlatnu medalju koja mu uporno izmiče.

Dva trofeja dele Đokovića i od 100. titule u karijeri, a nije daleko ni rekord jer su više osvojili samo Federer – 103 i Džimi Konors - 109.

Takođe, 13 pobeda nedostaje Novaku da se pridruži Konorsu i Federeru među igračima koji su tokom karijere premašili broj od 1.100 trijumfa.

Svaki novi grend slem biće još jedan korak dublje u istoriju, a kruna karijere bio bi kalendarski slem – sva četiri u jednoj godini.

Već odavno vlasnik najviše pehara iz Melburna, Đoković bi se sa još po jednom titulom u Londonu i Njujorku i tamo izjednačio sa najboljima u Open eri. Federer za sada ima jedan osvojen Vimbldon više (8), a isto Švajcarac, Sampras i Konors po jedan naslov šampiona Ju-Es opena više (5).

Sve je spremno za još jednu epizodu punu akcije i trilera. Nastaviće se...