Šta je obeležilo tenis u 2019. godini

To ih ne sputava da se zadrže na vodećim pozicijama, s tim što su u odnosu na 2018. godinu Đoković i Nadal zamenili mesta, a Federer je ostao trećeplasirani.

Novak je proglašen najboljim teniserom u proteklih deset godina, jer je u tom periodu osvojio najviše ATP titula (61) i grend slemova (15) nije imao premca ni na ATP masters 1000 turnirima kojih je osvojio 29, a bio je čak 275 nedelja na prvom mestu. On je po osmi put proglašen sportistom godine u izboru Olimpijskog komiteta Srbije.

Gospodar Melburna

Novak Đoković počeo je impresivno 2019. godinu. Suvereno je trijumfovao na Otvorenom prvenstvu Australije i sedmom titulom postao najuspešniji u istoriji grend slema u Melburnu. Počev od četvrtfinala ne samo da nije izgubio nijedan set, nego su njegovi rivali osvajali maksimalno tri gema po setu.

Meč za titulu trebalo je da bude epska borba sa Nadalom, jer su njih dvojica sedam godina ranije na Rod Lejver areni odigrali najduže grend slem finale svih vremena, koje je trajalo čak 5 sati i 53 minuta, a u međuvremenu se skoro pet godina nisu sastali u finalu nekog od četiri najveća svetska turnira.

Novak, međutim, nije želeo novu dramu. Dominirao je od prvog do poslednjeg gema, oduzeo je odmah servis Špancu i poveo 3:0, set završio sa 6:3, a naredna dva sa 6:2 i 6:3 i naneo mu najubedljiviji poraz u grend slem finalima - Nadal ih je odigrao čak 27, osvojio je 19 titula, a od 8 poraza ovo mu je jedini bez osvojenog seta, čak i bez napravljenog brejka.

Pet različitih pobednika na prvih pet ATP masters 1000 turnira

Đoković je po treći put u karijeri osvojio tri uzastopna grend slema, ali do Rolan Garosa bilo je čak pet masters 1000 turnira. Novak je neočekivano rano ispao u Indijen Velsu i Majamiju, nije stigao ni do četvrtfinala, a titule su osvojili Dominik Tim u Kaliforniji, a Federer na Floridi.

Đokovića je u Monte Karlu zaustavio Danil Medvedev i sprečio time srpsko polufinale sa Lajovićem. Dušan je u Kneževni Monako napravio uspeh karijere, savladao je Tima i Medvedeva i u prvom ATP finalu izgubio od Fabija Fonjinija.

Đoković je u Madridu zaigrao u prepoznatljivom stilu, trijumfovao je bez izgubljenog seta, pobedivši u uzbudljivom polufinalu Dominika Tima u dva tajbrejka, a onda i Stefanosa Cicipasa sa 6:3, 6:4.

Seriju pobeda produžio je do rimskog finala. Nadal je bio bolji u susretu dvojice tenisera koji su u tom trenutku delili rekord sa po 33 titule na ATP masters 1000 turnirima. Španac je furiozno počeo, osvojio je prvi put u karijeri set sa 6:0 protiv Novaka.

Đoković je u drugom uzvratio rezultatom 6:4, da bi odlučujući pripao Nadalu sa 6:1, a ceo svet je sa nestrpljenjem iščekivao njihov novi susret tri nedelje kasnije u finalu Rolan Garosa.

Vetar odneo parisko finale

Sudar titana na Šatrijeu se, nažalost, nije dogodio jer su se vremenske (ne)prilike tog junskog popodneva u Parizu urotile protiv aktera muških polufinala.

Vetar je duvao jako i tokom prvog meča između Nadala i Federera, koji je Španac dobio sa 3:0, ali se situacija dodatno pogoršala u kasnim popodnevnim satima.

Novak je insistirao da uslovi za igru nisu regularni, što sudija i supervizor nisu prihvatili. Zbog toga je bio nervozan, često je izlazio i na mrežu, pa je Dominik Tim dobio prvi set sa 6:2.

Drugi je pripao Đokoviću sa 6:3, a meč je definitivno prekinut pri vođstvu Austrijanca 3:1 u trećem setu zbog kiše i nepovoljne prognoze do kraja dana.

Očekivali su se bolji uslovi za igru u subotu, ali je vetar neznatno oslabio, pa je i dalje sa jedne strane terena bilo drastično teže igrati.

Borili su se žestoko, svaki od tri odigrana seta završen je rezultatom 7:5, dva je osvojio Tim i tako se drugu godinu zaredom plasirao u finale Rolan Garosa, gde nije imao snage za ceo meč sa Nadalom.

Uspeo je da izjednači na 1:1 u setovima, ali preostala dva Španac je osvojio sa po 6:1 i podigao Kup musketara neverovatni 12. put u karijeri.

Iako nije došao do pariske titule, Đokovićeva prednost je uvećana na 4770 bodova više od Nadala, ali sledila je druga polovina sezone u kojoj je on branio dve grend slem titule, još dve na masters 1000 turnirima, kao i finala mastersa u Parizu i završnog turnira u Londonu.

Sa druge strane, Španac je samo branio titulu u Kanadi i polufinale na Vimbldonu i u Njujorku. Obojica su na londonskoj travi ostvarili isto što u 2018. godini. Nadal je ponovo eliminisan u polufinalu, ovog puta od Federera, pa je ostao bez vimbldonskog finala još od 2011, kada ga je pobedio Novak sa 3:1 i prvi put se popeo na vrh ATP liste.

Nezaboravno finale Vimbldona

Novakova odbrana vimbldonske titule je epilog neverovatne drame u najuzbudljivijem meču godine. Treći put u poslednjih šest godina akteri finala Vimbldona bili su Đoković i Federer. Kao i u prethodna dva meča 2014. i 2015, prvi set je rešen tajbrejkom.

Novak preokreće od 3:5 i dobija ga sa 7:5, čime je nakratko umirio bučne Federerove navijače, koji su činili ogromnu većinu na centralnom terenu. Švajcarac koristi pad Đokovićeve igre i drugi set osvaja sa ubedljivih 6:1, da bi se u trećem setu opet stiglo do tajbrejka.

Ponovo Novak uspešniji, sada je on poveo sa 5:1, na kraju 7:4 i 2:1 u setovima. Za razliku od 2015. kada je Đoković spektakularnim riternima završio finale u četiri seta, ovog puta je morao da igra i peti set, jer 37-godišnji Švajcarac nije odustajao od osvajanja devete vimbldonske titule i dobija četvrti set sa 6:4.

Taj peti set postao je istorijski po mnogo osnova, mada nisu baš svi ti rekordi morali da se dogode, jer je Đoković u idealnom momentu napravio brejk za 4:2, ali ga nije potvrdio, pa je vraćena rezultatska ravnoteža. Federer je nešto kasnije još jednom oduzeo servis Novaku i na 8:7 servirao za devetu titulu u svom 12. vimbldonskom finalu.

Dva asa omogućila su mu vođstvo od 40:15 i meč lopte, a onda se istorija ponovila. Treći put u karijeri Đoković spasava dve meč lopte zaredom protiv Švajcarca (prethodno je to učinio u njujorškim polufinalima 2010. i 2011. godine) a zatim i izjednačuje na 8:8 dovodeći publiku iz ekstaze u stanje šoka. Na 11:11 Novak anulira još dve brejk lopte, pa se ipak stiglo do rezultata 12:12.

To je značilo da će prvi put u vimbldonskoj istoriji biti odigran novoustanovljeni tajbrejk petog seta u singl meču, i to baš u finalu. Kao u prethodna dva tajbrejka, Srbin je bio nepogrešiv, pa je u najdužem vimbldonskom finalu ikada odigranom, posle 4 sata i 57 minuta, Federer pružio ruku petostrukom šampionu, Novaku Đokoviću.

Srpski as dobio je sva tri vimbldonska finala protiv turnirskog rekordera Federera i time stekao status apsolutnog vladara Ol Ingland klaba u drugoj deceniji 21. veka, jer je u tom periodu Novak osvojio pet titula, a Federer i Endi Mari po dve.

Povreda ramena i rana eliminacija u Njujorku

Potpuno iscrpljen od vimbldonskog maratona, Đoković je odlučio da preskoči masters u Montrealu, što je Nadal iskoristio i trijumfovao peti put u Kanadi. Novaka je u odbrani titule u Sinsinatiju zaustavio Danil Medvedev. Rus je posle izgubljenog prvog seta sa 3:6 i pri rezultatu 3:3 i 0:30 počeo da igra maksimalno riskantno, servirajući prvi i drugi servis jednako snažno, što mu je donelo preokret i drugo uzastopno finale na mastersima, u kome je savladao Davida Gofana i osvojio najznačajniju titulu u karijeri.

Očekivalo se, ipak, da će Đoković najbolju igru pružiti u Njujorku, gde je osam puta bio finalista i nije izgubio pre polufinala još od tinejdžerskih dana 2006. godine. Međutim, tokom meča osmine finala sa Vavrinkom Novak je zaradio povredu ramena, pa je branilac trofeja predao početkom trećeg seta.

To je bio ključni turnir za kasniji povratak Rafaela Nadala na prvo mesto, jer je Novak izgubio čak 1.820 bodova, dok je Španac pobedio u izuzetno uzbudljivom finalu Medvedeva sa 3:2 u setovima i zaradio 1.280 bodova više u odnosu na 2018. godinu.

Tako se Đokovićeva prednost od 3.740 bodova istopila posle Otvorenog prvenstva SAD na samo 640 poena, pa je bilo jasno da će tadašnji broj 1 izuzetno teško ostati na vrhu, jer Nadal nije branio ništa do kraja sezone, a Novak čak 2.600 poena.

Rana eliminacija na stadionu Artur Eš značila je da Novak Đoković prvi put od 2006. godine nije odigrao nijedno finale na nekom od četiri velika turnira u Sjedinjenim Američkim Državama - tri mastersa i grend slemu u Njujorku (2017. je učestvovao samo na dva turnira, jer je završio sezonu u julu zbog povrede).

To su turniri na kojima je on trijumfovao ukupno 15 puta i odigrao još 12 finala, igraju se na Novakovoj omiljenoj podlozi i donosili su mu svake godine od 1.500 do 3.000 poena, a 2011. i 2015. čak 4.600 bodova.

Sada je njegov američki bilans bio 675 bodova, što je sigurno uticalo na rasplet borbe za prvo mesto, ali je to istovremeno i Đokovićev adut u 2020. godini da upravo na ta četiri turnira (plus u Torontu, ukoliko bude nastupio posle Olimpijskih igara u Tokiju) iskoristi veliku rezervu u ATP poenima koja postoji.

Jesenja smena na vrhu

Đoković je u finišu sezone branio prvo mesto svim silama. Debitovao je titulom na turniru u Tokiju, gde će se u julu održati Olimpijske igre, ali je potom u Šangaju ispao u četvrtfinalu posle preokreta od Stefanosa Cicipasa. Zatim je po peti put trijumfovao u pariskom Bersiju, ponovo bez izgubljenog seta, ali je pre završnog turnira morao da prepusti prvo mesto Nadalu.

Novaku je bila neophodna titula u londonskoj O2 Areni, a da pritom Španac ne dođe do finala. Ispunjen je bio samo drugi uslov, jer je Đoković eliminisan pre finala prvi put još od 2011. godine.

Savladao ga je posle skoro tročasovne borbe Dominik Tim, a zatim je u odlučujućem meču izgubio od izuzetno motivisanog Rodžera Federera, čija reakcija posle zaslužene pobede nad Novakom (6:4, 6:3) je podsetila na proslavu polufinalnog trijumfa na Rolan Garosu 2011. godine, kada je Švajcarac prekinuo Đokovićevu čuvenu seriju od 43 uzastopne pobede.

Nadal se tako izjednačio sa Đokovićem, Federerom i Konorsom koji su po pet puta završavali sezonu na prvom mestu, ispred njih je samo Sampras sa šest godina na broju jedan i to zaredom. Španac je sjajnu sezonu krunisao pred domaćom publikom u madridskoj Kaha mahiki osvajanjem prvog izdanja Dejvis kupa u novom formatu, gde je Nadal u nekoliko susreta pobeđivao u singlu i u dublu i nije izgubio tokom celog turnira nijedan servis gem.

Do finala sa Srbijom nije došlo, jer su Đoković i Troicki u četvrtfinalu propustili tri meč lopte u odlučujućem tajbrejku dubl meča sa Hačanovom i Rubljovom.

Uspon Medvedeva, Cicipasa i četvorice srpskih igrača

Zapažen proboj ka vrhu u 2019. napravili su 23-godišnji Danil Medvedev (odigrao čak devet finala, osvojio dva uzastopna masters 1000 turnira i bio finalista Ju-Es opena) i dve godine mlađi Stefanos Cicipas (trijumfovao na Završnom turniru u Londonu, pobeđivao svakog od trojice velikana).

Rus je godinu okončao na petoj, Grk na šestoj poziciji, ali da bi napali prvo mesto neophodne su titule na grend slemovima, što još uvek nije uspelo nijednom od tenisera koji su 1989. godište ili mlađi. Ove sezone su Novak Đoković i Rafael Nadal osvojili po dva velika trofeja i približili se rekorderu po broju grend slemova Rodžeru Federeru.

Švajcarac ih ima 20, Španac 19, a Srbin 16. Ta borba će obeležiti i godinu pred nama, a u godini iza nas su se istakli i ostali srpski teniseri. Dušan Lajović (Umag) i Laslo Đere (Rio) osvojili su prve titule u karijeri i probili se među 30 najboljih. Filip Krajinović (Budimpešta i Stokholm) i Miomir Kecmanović (Antalija) bili su finalisti, pa se sredinom septembra prvi put u istoriji desilo da petorica srpskih igrača budu istovremeno među 50 najboljih, dok je karijeru završio nekada osmi teniser sveta Janko Tipsarević.

Velika teniska trojka dominira i dalje grend slemovima (osvojili su 12 zaredom) i ATP listom, jer je u poslednjih 15 godina samo još Endi Mari uspeo da se probije na prvo ili drugo mesto svetske rang-liste.

Međutim, dolazi nova generacija igrača sposobnih da prekinu to trovlašće, a predvode ih Medvedev i Cicipas. Koliko su u stanju da to urade već u Australiji, saznaćemo od 20. januara do 2. februara, kada je finale prvog grend slema sezone u Rod Lejver areni.