Počinje NFL plej-of: Braunsi u Hjustonu, Čifsi dočekuju Dolfinse

Prošlo je 18 nedelja otkako je u Kanzas Sitiju otpočeo novi pohod na Lombardijev trofej. Od 32 pretendenta ostalo ih je samo 14, a njihov broj smanjivaće se iz nedelje u nedelju, sve do 11. februara za kada je zakazan 58. Superboul.

S obzirom na to da se sve runde igraju na jednu dobijenu utakmicu, svaka ekipa ima svoje šanse za odlazak u "utakmicu svih utakmica", bez obzira na plasman u toku regularnog dela sezone.

Klivlend brauns

"Ulični psi". Ubedljivo najčvršća ekipa u ligi koja je uspela da prevaziđe veliki broj pehova i ne dopusti da joj okolnosti diktiraju konačan plasman. Mnoge franšize bi se predale i okrenule borbi za što bolji pik na narednom draftu, ali ne i Braunsi. Zasukali su rukave i naoštrili olovke Kevin Stefanski i Džim Švorc, radeći sa onim što im je na raspolaganju, uz dodatak veterana koji su direktno sa kauča usakakali u pedove i navlačili kacige. Rezultat – 11 pobeda i šest poraza, uz obezbeđen plasman u plej-of pre poslednje nedelje.

Iako su u prvoj utakmici ostali bez svog najboljeg trkača Nika Čaba, a tokom sezone i bez prvog kvoterbeka Dešona Votsona, Braunsi su uspeli da na krilima odlične odbrane i iskustva veterana Džoa Flaka – predvodio ekipu do četiri pobede u pet utakmica – nađu put do doigravanja. U tih pet utakmica 38-godišnji Flako je uspeo da okrene sat i zaliči na najbolju verziju sebe, bacivši 1.616 jardi i 13 tačdauna.

Ispostavilo se i da Čabov izostanak nije bio nenadoknadiv, s obzirom da su Džerom Ford i Karim Hant uspeli da održe igru trčanjem efikasnom. Amari Kuper je još jednom dokazao zbog čega ga smatraju jednim od pouzdanijih hvatača u ligi, a ofanzivna linija pružala je ne više toliko mobilnom Flaku dovoljno vremena za donošenje odluka.

Međutim, najveću snagu ovog tima predstavlja odbrana kojom rukovodi Džim Švorc. Predvođena Majlsom Geretom, koji je zabeležio 14 sekova i predstavljao noćnu moru za protivničke ofanzivne linije, Švorcova odbrana dozvolila je najmanji broj jardi kroz vazduh u ligi.

Istakao se i Červerijus Vord sa pet presečenih dodavanja. Lajnbekerska linija i sekonderi vrve od mladih i talentovanih igrača koji su svoje retke nedostatke uvek nadomešćivali agresivnošću.

Ukoliko magija Džoa Flaka ne ispari i odbrana nastavi da muči protivničke napade, Braunsi mogu svoj epitet jednog od najprijatnijih iznenađenja regularnog dela preneti i u plej-of. Ono što je sigurno, predstavljaće ekipu koju nijedan od favorita neće želeti da sretne.

Hjuston teksans

Demiko Rajans. U svojoj poslednjoj igračkoj sezoni za franšizu iz Teksasa, Rajans je bio deo ekipe koja je vodila Hjuston do divizijske titule. U svojoj prvoj sezoni na mestu glavnog trenera nastavio je gde je stao i u potpunosti promenio identitet ekipe koja je prošle sezone igrala toliko loše, da je tek u poslednjoj nedelji stigla do treće pobede.

A upravo je im je ta pobeda u potpuno beznačajnom meču odnela iz ruku prvog pika na draftu, koji je otišao u Karolinu, zbog čega su mnogi analitičari ismevali Teksanse.

Godinu dana kasnije, drugi pik na draftu koji su potrošili na nekadašnjeg kvoterbeka Ohajo stejta Si Džej Strauda, odveo ih je u doigravanje prvi put nakon 2019.

U svojoj prvoj sezoni, Straud je postao tek treći igrač u istoriji koji je prevodio ligu po broju bačenih jardi u proseku i odnosu postignutih tačdauna i presečenih lopti. Prebacio je 4.108 jardi, uz 23 tačdauna i samo pet presečenih lopti.

Veliku pomoć imao je u svom korpusu hvatača koji čine Tenk Del, Noa Braun i Niko Kolins. Teret po zemlji trebalo je da dele Dejmon Pirs i Devin Singlteri, ali je nekadašnji trkač Bilsa ipak tokom sezone preuzeo veći broj akcija.

Međutim, ono što je predtsavljalo najveću promenu za Hjuston u odnosu na prethodnu sezonu jeste karakter koji je Rajans usadio u ceo tim i gledao ga kako cveta. Teksansi su tokom čitavog regularnog dela imali problema sa povredama važnih igrača, ali su i pored toga pobedili u velikom broj tesnih utakmica na jedan posed. U njih spada i presudni meč iz poslednje nedelje kada je poraz značio sigurno ispadanje iz trke za plej-of.

Odbrana je kao i napad prepuna mladih i perspektivnih igrača u svim linijama, među kojima se ističu Vil Anderson, Derek Stindžli, Džejlen Pitre i Blejk Kešmen. Od Hjustona se ne očekuje da u ovom plej-ofu naprave ozbiljan iskorak, s obzirom na neiskustvo. Međutim, pre početka sezone, niko nije očekivao da će biti ovde gde su sada.

Kanzas Siti čifs

Ispuštene šanse. Ulazak ekipe iz Mizurija u plej-of bio je očekivan, ali način na koji su Čifsi stigli do doigravanja nije. U eri Patrika Mahomsa tokom koje je njegova ekipa osvojila dva Superboula i svake godine bila domaćin finala konferencije, prvi put se desilo da je bolji deo ekipe bila odbrana i upravo je defanzivni deo ekipe razlog zbog kog su se napadački sterilni Čifsi našli među 14 najboljih ekipa.

Napadačka filozofija čije je glavno načelo poraziti protivnika nanošenjem hiljadu posekotina, umesto jednim velikim rezom, a koja se pokazala uspešnom u prošlosezonskom pohodu na Superboul – ovoga puta je zakazala.

Dodavanja za 20 i više jardi ka probouleru Tajriku Hilu trebalo je da zamene kraći pasovi ka većem broju hvatačkih opcija, što je funkcionisalo, sve dok hvatači Čifsa nisu tokom jednog leta misteriozno zaboravili da hvataju lopte. Kanzas Siti je predvodio ligu po broju ispuštenih dodavanja, što je uz nekarakteristično blede partije Mahomsa dovelo do svega 21,8 poena u proseku, što je izuzetan pad, naročito kada se uzme u obzir da je veliki udeo u poenima imala odbrana.

Mahoms je prebacio 4.183 jarde, uz 27 pasova za tačdaun i čak 14 presečenih dodavanja. Većina hvatačkih opcija je zatajila, uključujući Trevisa Kelsija koji je prekinuo niz od sedam uzastopnih sezona sa najmanje hiljadu uhvaćenih jardi. Jedina svetla tačka bio je novajlija Raši Rajs koji se zaustavio na 938 jardi i sedam tačdauna.

Odbrana čije akcija poziva Stiv Spanulo bila je sa druge strane pokretački motor koji je Čifse, uz neubedljivu diviziju, doterao u plej-of. Kada je broj dozvoljenih jardi i poena u pitanju, Čifsi se nalaze na visokom drugom mestu. Produžavanje ugovora Krisu Džounsu ispostavilo se kao odlično rešenje, a potpisivanje Drua Trenkvila upotpunilo je jednu od najboljih lajnbekerskih jedinica u NFL-u. Sekonderi koji predvodi Ladžerijus Snid prepun je mladih igrača, draftovanih mahom od strane Čifsa, na kojima će "poglavice" želeti da grade budućnost franšize.

Tokom prethodnih pohoda na Superboul, Čifsi su se istakli sposobnošću da tempiraju formu kako se sezona bliži kraju i da najbolje partije pružaju kada je to najpotrebnije. Ove sezone to međutim nije slučaj i pred početak doigravanja ekipa Endija Rida pred sobom ima mnogo pitanja na koje moraju da pronađu odgovor, ukoliko žele da četvrti put u poslednjih pet godina izbore plasman u Superboul.

Majami dolfins

U društvu sebi ravnih. Kada su svi zdravi i stvari krenu kako valja, teško ih je zaustaviti. Kada ne ide, onda ne ide. Ujedno i najpoželjniji i protivnik kome se niko ne raduje, u zavisnosti od toga kakav im je dan. Majk Mekdenijel je kao učenik Kajla Šenehena preneo veći deo pelcera svog učitelja iz Kalifornije na Floridu, uključujući kreativne šeme blokiranja, veći akcenat na igru trčanjem, korišćenju fulbekova, ali i nekoliko igrača koji su nosili dres Fortinajnersa.

Kao i ekipa iz San Franciska, Dolfinsi su prilično raspucano započeli sezonu, beležeći 39 poena po meču u prvih osam nedelja, čemu je značajno doprinela istorijska partija u kojoj su Denver Bronkosima dali 70 poena. Tua Tagovailoa izgledao je kao MVP, Tajrik Hil je pretio rušenju rekorda po broju uhvaćenih jardi, Rahim Mostert i Devon Ečejn su uspeli da u istom meču istrče po 100 i više jardi… A onda je usledila kriza.

Kada god bi se Majami susreo sa ekipom koja ima pozitivan skor, nestajala je sva magija iz ruku Tagovailoe i sva mekoća iz šaka njegovih hvatača. Džepovi u kojima je nekadašnji prvi pik na draftu trebalo da bude siguran, rašivani su sa svih strana, a odbrana koja je maltretirala nedorasle protivnike nestajala bi sa terena. Jedinu pobedu protiv ekipe sa procentom pobeda većim od 50 odsto Dolfinsi su zabeležili protiv Kaubojsa u veoma neizvesnoj završnici.

Napad je bolji deo tima, što se pokazalo u mečevima u kojima su uspeli da se nametnu i sprovedu zamisli svog trenera. Međutim, osim kvaliteta protivnika sa kojima su se susretali pred kraj regularnog dela, dodatno su ih usporile povrede Hila, Vodla, Ečejna i drugih. Hil je sezonu završio kao najbolji hvatač u ligi kada je broj uhvaćenih jardi u pitanju sa 1.799 jardi uz 13 tačdauna, dok je Mostert predvodio NFL sa 18 istrčanih tačdauna.

Odbrana nije previše kaskala za napadom, naročito kada je zaustavljanje trčanja u pitanju. Zaustavljanje igre kroz vazduh predstavljalo je slabiji deo defanzive, iako se u toku sezone u sastav vratio Džejlen Remzi. Veliki peh za Dolfinse predstavljaće povreda koju je zadobio Bredli Čab i koja će ga odvojiti od terena na duži period.

Ukoliko Dolfinsi uspeju da se stabilizuju i izveštaji iz timske ambulante budu povoljni, može se očekivati da naprave iskorak u plej-ofu, što im već decenijama nije uspelo. U suprotnom, ako se trend iz regularnog dela sezone nastavi, njihovi navijači neće imati mnogo razloga za radost, s obzirom na to da ekipe sa negativnim skorom nisu u plej-ofu.