Robertino Milinković – pokretač i strateg šampionskog tima u Formuli 1 na vodi

Robertino Milinković rođen je 1975. godine u Zemunu, gde je dečačke i mladićke dane uglavnom provodio na reci, sa bratom Miroslavom i ocem Milenkom, koji je bio aktivan u nižim Formulinim takmičenjima na vodi.

Tokom karijere Milinković je promenio dva tima, prvo je bio deo posade Abu Dabija, zatim je radio u Atlantik timu, da bi pre godinu dana napravio transfer u Strejmej rejsing.

U jednoj sezoni Formule 1 na vodi postoji osam do 10 trka u kojoj učestvuju 20 takmičara iz 10 timova. Svaka ekipa se sastoji od dva vozača, menadžera, radio veze, tehničkog koordinatora i mehaničara. Pobednik u trci osvaja 20 poena i prvu startnu poziciju.

Dupla pobeda na startu sezone

Prva trka u sezoni organizuje se na jezeru Toba. Februara je Bartek Marzalek osvojio Kopiko Veliku nagradu Indonezije gde je od starta do kraja bio prvi.

Ujedno, to je bio prvi i trijumf Poljaka od 2011. godine kada je zvanično počeo sa takmičenjem u Formuli 1 na vodi.

"Kada sam došao u tim, primetio sam da čamac ima fabričku grešku koju oni nisu videli. Napravio sam plan, otklonio kvar i Marzalek je prihvatio moju ideju. Zvuči prosto, ali nije baš tako kao što sam rekao, jer je potrebno vreme za fino setovanje, odnosno podešavanje motora čamca", ističe Milinković.

Od najranijih dana, prema vlastitom svedočenju, svaki slobodan trenutak Roberto je koristio da pomaže ocu u sređivanju trkačkog čamca, budući da su do 1996. godine u Beogradu organizovane trke u nižim formulinim takmičenja.

Naime, Reberto se poput oca oprobao u ulozi vozača u Formuli 3, sredinom devedesetih godina prošlog veka, međutim zbog nedostatka novčanih sredstava morao je da prekine sa nadmetanjem.

Samouki mehaničar glisera u svet Formule 1 na vodi zvanično je dospeo baš kao i njegov kolega, vozač Marzalek, 2011. godine.

Takmičenje u kojem Stremej rejsing nastupa je Svetsko prvenstvo, a postoje takmičenja na nivou kontinenata i država, kao što su primera radi Australijski šampionat, Američki ili Južnoafrički.

"Svetsko prvenstvo u trci glisera nije omasovljeno kao kao što je recimo Formula 1 u automobilizmu, ali ide se u tom pravcu. U Indoneziji je veliki broj ljudi ispratio takmičenje. Primera radi u Portugaliji imamo veliku popularnost“, kazao je Robertino Milinković.

Kvalifikacioni periodi i prolazno vreme timova u trkama odlučuju o konačnoj dodeli šampionskih bodova na kraju sezone.

"Petak, subota i nedelja su tri udarna dana u Formuli 1 na vodi. Petkom su slobodni treninzi, imamo dva sata slobodnog vremena gde proveravamo performanse čamca, jer motor čamca ne radi isto iz sata u sat. To je dvotaktni motor, 2.500 kubika, V6 konfiguracija i ima oko 400 konja. Motor izdrži jednu trku, ali je potrebno mnogo štelovanja i setovanja da bismo dostigli performansu koja nam je neophodna. U tome je najveća stvar, da pronađemo najidelniji nivo rada motora. Dešava se i da ne možemo da pronađemo, dešava se da kasnimo... U pomenuta dva sata štelujem temperetaru motora, ako se pretera, motor zategne ili izgori, a kada je hladan on je spor. Tu je najvažnija veza između vozača i mene. Događa se da 50 puta podesim drugačije performanse na kompjuteru i onda opet vraćam prethodne. Za to vreme vozač mi čita parametre u čamcu", kaže Milinković.

Tokom trke nije dozvoljeno obavljati popravke motora ili propelera, kao što je recimo slučaj sa menjanjem pneumatika u automobilizu. Međutim, pomno se motri na stanje performanci motora.

Najvažniji detalji obaljaju se upravo za vreme treninga, kada se i donosi odluka o tome kako će vozač nastupiti u određenoj trci.

U odnosu parametre koji se vozaču pojavljuju na kontrolnoj tabli u gliseru, za vreme treninga, ali i trke, preko radio veze, vozač saopštava stanje njegovog glisera, a onda na scenu stupa, u slučaju Strejmej rejsing tima - Roberto sa preporukama Marzaleku, na osnovu dugogodišnjeg iskustva i znanja koje Zemunac poseduje.

"Svaka propela ima različit korak i snagu, a u odnosu na konfiguraciju staze podešava se elisa koja se stavlja na propeler da bi imao najbolje performanse za datu stazu, to je jedan od najozbiljnijih zadataka za rad tokom pripreme", navodi Robertino Milinković.

Najveća brzina koju gliser u Formuli jedan na vodi može da dostigne je 240 kilometara na čas, međutim retko se dešava da vozači tokom trke razviju pomenutu brzinu, zbog kratkih pravaca na stazi, ali i iz bezbednosnih razloga.

Prilikom vožnje, usled ubrzanja neretko se prednji deo čamca podiže i do 40 centimetara iznad vode, te je vidljivost sa vozačkog mesta u pojedinim trenucima skraćena.

Zemun i egzotične destinacije

Milinkovićev život svodi na česta putovanja.

Destinacije na kojima se održavaju takmičenja su pomenuta Indonezija, nastupajuća Kina, Francuska, Italija, Ujedinjeni Arapski Emirati.

Rođeni Zemunac jedan je od retkih stručnjaka sa prostora Balkana koji radi u nekom od timova Formule 1 na vodi.

U zavisnosti od trka on prilagođava privatne obaveze, a u čemu mu pomažu i poslodavcu u beogradskoj firmi gde je stalnom radnom odnosu.

Timovi Forlume 1 na vodi dolaze u zemlju, odnosno na lokaciju gde se nadmetanje održava minimalno nedelju dana pre dana trke. 

Uz svakodnevne obaveze prilikom priprema, a u vezi sa radom na čamcu, Milinković pruža i savetodavne usluge vozaču. Za taj posao dobija adekvatna novčana sredstva od kojih, kako ističe može da živi i radi.

Vozači Formule 1 u automobilizmu spadaju u najplaćenije sportiste sveta, dok je situacija u trci glisera na vodi potpuno drugačija. Pojedini sportisti, kako navodi Milinković plaćeni su i mogu od tih prihoda pristojno da žive, ali ima i onih koji su potpuni entuzijasti.

"Postoji nekoliko vozača koji su plaćeni da bi vozili. To je recimo Šon Torente iz Abu Dabi tima, Ahmad el Fahim iz Viktori tima, a koliko su plaćeni, ne znam precizno, otprilike oko 100.000 evra. To ne znači da je tačno, a iskreno ni ne raspitujem se. Veći deo njih, traga za sponzorima. Primera radi moj vozač (Marzalek), on ima svoje sponzore iz Poljske koji mu obezbeđuju dolazak i vožnju u Formuli jedan na vodi", kaže Robertino Milinković.

Grad na dve reke

Uvodni stihovi pesme Dragana Tokovića "Rastao sam pored Dunava" reklo bi se da najslikovitije opisuju život i rad Robertina Milinkovića.

Rastao sam pored Dunava,
pored dobrih starih alasa.
Lovio sam šarane,
ispraćao brodove
i snivao snove daleke…

"Moj dan, kada sam slobodan, počinje tako što ujutru pijem kafu i gledam u Dunav. Moram da odgledam malo u vodu jer me to smiruje. Kažu da odnosi negativnu energiju… Lepo je na Kopaoniku, lepo je svuda gde se nalaze dobri ljudi, ali ja ako ne gledam u vodu meni nešto fali. S čamcem mogu da se vozim ceo dan, a mogu i da ga upalim i da sedim u njemu na 500 metara od obale da pijem flašicu vode… Meni je dan onda ispunjen. Postoje i par kafića u kojima sedim sa pogledom na Dunav", govori Milinković s ozarenim osmehom.

Prestonica Srbije, poznato je, leži na dve reke – Savu i Dunav.

U poređenju sa stazama u Francuskoj ili Italiji gde se trke glisera održavaju u rečnim kanalima, čini se da Beograd ima širinu, ali i lokacije gde bi bilo moguće organizovati makar jednu trku u sezoni Formule 1 na vodi.

"Voleo bih kada bi postojala mogućnost da se neka od trka u jednoj sezoni vozi u Beogradu. Naš glavni grad ima mogućnosti, leži na dve reke… Siguran sam da bi takmičenje privuklo veliki broj znatiželjnih ljudi da isprate trku i nema sumnje da bi prošlo neprimećeno, jer gliseri stvaraju veliku buku, čitav grad bi zvonio od buke koju motori glisera prave“, zaključio je Roberto Milinković, mehaničar Strejmej rejsing tima u Formuli 1 na vodi.